Filip David: Da li smo postali čudovišta?

O knjizi su pored autora govorili i Svetislav Basara, književnik i urednik izdanja i Dušan Petričić, karikaturista.

David se u svom delu dotakao populizma savremenog društva u ogledalu devedesetih godina 20. veka te temama vezanim za Jevreje.

Prvo poglavlje eseja „Jesmo li čudovišta“ naslovio je prema maksimi italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic, iskušenja italijanskog i nemačkog fašizma.

On u ovom delu definiše pojam čudovišta dok kaže „Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju…“

– Ljudi večeras nisu došli da vide samo mene. Lukav sam. Doveo sam ljude koji se protiv vlasti bore humorom i satirom. Oni su profesionalci u tome, kazao je autor pa nastavio sa čitanjem uvodnih delova svoje knjige istovremeno odgovarajući na pitanje da li jesmo ili nismo postali čudovišta i o kom se fenomenu radi.

Autor zlo označava kao ravnodusnost i neučestvovanje. Treba ga, kako je kazao, prepoznati na vreme i suprostaviti mu se, a nevinih nema. Od istorije smo naučili malo ili nimalo, a u stvarnosti koju živimo „slabi trpe, a jači tlače“. Čudovišta su najbrojnija forma stanovništva, a to su svi oni „nemi pred ljudskom mukom“.

Neophodna je borba, kazao je, a „Basara i Petričić to rade romanima i karikaturom“.

Upitan da prokomentariše ulogu intelektualaca u društvu i da li se radi o izdaji, književnik i urednik izdanja, Svetislav Basara, kazao je da David „piše očišćeno od niskih strasti“ i da je jedan od retkih koji stvarima tako prilazi.

„Protiv zla se ništa zlom ne može učiniti“, kazao je i samu knjigu označio kao „trezvenu“.

Karikaturista Dušan Petričić malo se našalio.

„Mi smo ovde pozvani da damo odgovor jer ga David nije mogao sam dati. Bolje bi zvučalo iz usta karikaturiste, a odgovor je da smo svi mi čudovišta“, kazao je.

On je podsetio da su ideje iz knjige već bile prisutne u javnosti i da „ideje bede i straha prate ceo svet“.

– Još pre 20 godina je Filip David sve to lepo sročio. Vidimo da se stvari ne menjaju. Mi smo ovo već doživeli. Ali ranije smo imali ljude od energije koje ja danas ne vidim. Gde su nestali ti ljudi? Mene to muči. Šta se dogodilo sa našim intelektualcima?, zapitao se karikaturista.

Nesreća sistema jeste ta što je „zatvoren u samoga sebe, samodovoljan“, kazao je Basara, te podvukao da imamo ponavljanje procesa koji vode do ratova i revolucija.

„To je primitivni duh, uplašen od sveta, a željan sveta“.

Na pitanje gde je pojedinac i koja je njegova uloga, autor je naveo da nije pesimista i da se „ne može sve predvideti“.

Ipak, „nemoć očiglednog može da zastraši pojedinca, a, takođe, ako emocije prevladaju nikakvi argumenti više ne važe“, kazao je David.

„Mi nemamo pojedinca kakav je bio Zoran Đinđić. On je prepoznao problem i streljan je. Nije likvidiran. Streljan je. Lični napor je proces dugog trajanja“, kazao je Basara.

Da pojedinac ima problem identiteta, ukazao je Petričić koji to vidi tako da su svi „prvo Srbi pa onda sve ostalo“, a to „iritira“.

„Imamo kompleks da ako nismo Srbi nismo ništa“, kazao je i dodao da „svi treba češće da se gledamo u ogledalo i vidimo ko smo“.