Promocija knjige i besplatan koncert za Svetski dan džeza

Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao “sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima”.

Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem programa, čija misija je promovisanje značaja džeza i popularizacija ovog muzičkog pravca kod najšire publike.

Koncert povodom Svetskog dana džeza tradicionalno je i prva u nizu aktivnosti u susret Beogradskom džez festivalu, najstarijoj i međunarodno najuglednijoj umetničkoj manifestaciji posvećenoj ovoj vrsti muzike u Srbiji, koju Dom omladine Beograda pod pokroviteljstvom grada Beograda organizuje svakog oktobra, još od 1971. godine.

Ove godine, Beogradski džez festival biće održan po 40. put, a publiku od 24. do 28. oktobra očekuju koncerti brojnih istaknutih umetnika iz celog sveta.

U sklopu obeležavanja Svetskog dana džeza, Dom biće predstavljeno treće, dopunjeno i proširenog izdanja “Knjige o džezu” Jadrana Erčića, dugogodišnjeg autora i voditelja emisije “Džez panorama” na programu Stereorame Radio Beograda, koju je objavilo Izdavaštvo RTS u saradnji sa Knjigom komerc.

Promocija će biti održana u Centralnom holu Doma omladine Beograda, a govoriće: Jadran Erčić (autor), Dragan Inđić (Izdavaštvo RTS) i Ranko Stojilović (Drugi program Radio Beograda). Moderator: Dragan Ambrozić, rukovodilac Odeljenja za umetničko stvaralaštvo Doma omladine Beograda.

U nastavku večeri od 20 sati koncet će održati Kvartet Nikole Šaškovića, jednog od najtaletovanijih mladih džez umetnika u Beogradu. Koncert se realizuje u saradnji sa Muzičkom školom “Stanković”, čiji je Nikola učenik na Odseku za džez.

Beslatne propusnice biće dostupne jedan sat pre početka programa na info pultu u holu DOB.

Knjiga o džezu

„Knjiga o džezu” Jadrana Erčića ima 478 strana, uz rečnik, diskografiju, bibliografiju (217 referenci po Denverskom sistemu), biografiju autora i sažetak na engleskom jeziku.

U prvih 18 poglavlja definisani su osnovni pojmovi o džezu i prikazana je ukratko njegova istorija kao savremene muzike XX veka.

Uvažavajući činjenicu da je džez u prošlom veku od muzike za zabavu postao svojim razvojem muzika koja se svira na koncertnim podijumima, autor je prikazao i odnos džeza sa komplementarnim umetnostima, filmom i klasičnom muzikom, a takođe je ukazao i na estetske momente kojima bi se moglo definisati šta je u džez muzici kao umetnosti lepo.

U 15 narednih poglavlja prikazana je istorija instrumenata u džez muzici, i predstavljene su najznačajnije ličnosti sa njihovim osnovnim biografskim podacima (više od 300 biografija, uključujući najpoznatija imena kao: Luj Armstrong, Kaunt Bejsi, Djuk Elington, Čarli Parker, Majls Dejvis, Glen Miler, Kit Džeret, Ela Ficdžerald, Sara Von, Bili Holidej, Besi Smit, Džimi Rašing, ili domaći muzičari, Duško Gojković, Mladen Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Bora Roković, Stjepko Gut, Milivoj Marković, Nikola Mitrović, Miša Blam i dr.)

Iza svake biografije navedeni su najznačajniji diskografski podaci.

Posebno je predstavljen je džez u Srbiji, sa najznačajnijim ličnostima koje su u prošlom veku dale doprinos da džez postane umetnost XX veka.

Inovativan deo ovog izdanja čini poglavlje “Džez i medicina”, koje prvi put na srpskom jeziku opisuje profesionalna oboljenja i bolesti nekih džez muzičara sa fatalnim ishodom.

Prikazana su stanja kao posledice dugotrajnog vežbanja na instrumentima, ali i druge prateće bolesti koja prate takozvana kritična zanimanja (zloupotreba alkohola, duvana i droge – B.Smit, Dž.Maligen), mentalna oboljenja (T.Harel), samoubistva (V.Vitas), poremećaji u seksualnoj sferi, nasilne smrti, saobraćajne nesreće (K.Braun), tuberkuloza (T.Monk), sifilis (B.Bolden), dijabetes (E.Ficdžerald), peritonitis (zapaljenje potrbušnice, B.Kovačev), neurološke bolesti (Č.Mingus), kardio i vaskularne bolesti (K.Džeret), maligna oboljenja (Tomaš Stanko), bolesti zuba (Č.Bejker), fizički hendikep i invalidnost (Dž. Renart, L.Pol), uključujući pogrešno postavljene dijagnoze (kao L.Armstrong), od kojih su neki i umirali (Dž.Geršvin).