Promocija knjige „Stripoterapija“, duhovitog i ličnog prikaza psihoterapije

U želji da samoj sebi olakša i približi proces psihoterapije kroz koji je prolazila, autorka, introvert po prirodi, krenula je da crta, verno ali i duhovito i empatično predstavljajući odnos između klijentkinje i terapeutkinje.

„Stripoterapija je ubrzo postala mnogo više od interne šale. Stripove sam počela da objavljujem na društvenim mrežama. Najčešći komentar bio je: Ovo sam ja! Reakcije su me motivisale i ohrabrile. Shvatila sam da mnogi dele moje iskustvo. Ovo nisu stripovi samo o meni, već o svima nama“, navela je autorka Ana Petrović.

Kolekcija stripova koji hrabro, nikada ravnodušno i uz smeh govore o odgovornom odnosu prema mentalnom zdravlju pretočena je u štampano izdanje, koje sadrži i tekstove psihoterapeutkinje i autorke.

Autobiografska priča o glavnoj junakinji i njenoj psihoterapeutkinji počinje prepoznavanjem problema i suočavanjem s potrebom da potražimo pomoć u njegovom rešavanju. Na desnim stranicama prikazana je prepoznatljiva scena sa psihoterapijske seanse, koja se uz manje ili više promena varira kroz čitav serijal.

Nekoliko upečatljivih simbola i figura koji se ponavljaju iz stripa u strip potvrđuju repetitivnost procesa, a time i upornost junakinje da uz pomoć terapeutkinje napreduje u rešavanju problema. S druge strane, sitni detalji – varijacije u ekspresiji lica, položaju tela, odeći i ambijentu privlače pažnju čitalaca i suptilno ali efektno, i uvek duhovito, ističu ključna značenja u svakom stripu.

U ovim detaljima autentično se prikazuju i usponi i padovi u ovom procesu, koji nema svoj konačan završetak. Odnos između terapeutkinje i klijentkinje, iako često može izgledati i antagonistično, osvetljava različite uglove junakinjine borbe, koja ume ponekad da bude neprijatna i teška, ponekad zabavna i rasterećena, ali uvek praćena podrškom osobe koja sedi prekoputa, i koja je, kao i u poslednjem stripu, uvek tu kada zatreba.

Autentičnost stripova u najvećoj meri počiva na spremnosti autorke da u njima predstavi svoj lični doživljaj čitavog procesa. Čak i kada govori o vrlo teškim temama, Ana Petrović to čini kroz humor koji deluje oslobađajuće i rasterećujuće. Uspešno se poigrava slikom i tekstom koristeći jezičke igre koje u štampanom izdanju odlaze još jedan korak dalje – na levim stranicama knjige nalaze se vizuelni i pisani sadržaji kojima se igra rečima dopunjuje, objašnjava ili dobija sasvim nove obrte.

Ova igra je ujedno i ključ za čitanje knjige. Tekst i slika su u stripovima uvek komplementarni. Kroz to zajedništvo introvertna junakinja, umetnica, uspešno predstavlja svoje iskustvo čitalačkoj publici.

Ana Petrović povezuje lično iskustvo sa različitim sadržajima popularne ili visoke kulture koji su obeležili odrastanje dece devedesetih godina – knjige, filmove, video-igre, muziku i dr. Ipak, knjiga ne ostaje usko shvaćena jer stripove prate objašnjenja koja približavaju značenja i mnogo mlađim generacijama, zbog čega Stripoterapija uspešno komunicira sa vrlo širokom publikom, o čemu govori i veliki broj pratilaca ovih stripova na društvenim mrežama.

Sa novim stripovima i dodatnim sadržajima knjiga Stripoterapija donosi autentičnu, dirljivu i duhovitu priču o psihoterapijskom procesu glavne junakinje sa kojom se kao čitaoci lako povezujemo.