Promocija novog broja časopisa “(O)gled“

“(O)gled” je izdanje čija se struktura nalazi na razmeđi publikacije i časopisa.

U formi ‘proširene monografije’, svaki je posvećen jednom umetniku ili umetnici, sa centralnim blokom tekstova posvećenim neposredno autoru broja, te okolnim esejima i studijama koji omogućavaju širu kontekstualizaciju u odnosu na centralnu temu.

Budući da je ovaj put to Zoran Todorović, na naslovnoj strani ‘(O)gleda’ je detalj iz njegovog rada ‘Agalma’ – sapun napravljen od umetnikovog tela, sala i kože, kojim su se, prilikom jednog od njegovih izvođenja, svojevremeno okupale kustoskinje udruge ‘Kontejner’ Sunčica Ostoić i Ogla Majcen.

Upravo su ove dve kustoskinje sagovornice izdanja u intervjuu pod naslovom ‘Intezivno kuriranje’ za koje kažu da je vezano za rad sa umetničkim delima koja sadrže različite oblike rizika – zakonske, medijske, etičke, jer su povezana s transgresijom političkih, naučnih i društvenih normi.

Novi ‘(O)gled’ je na 120 strana a Zoranu Todoroviću je posvećeno jezgro izdanja.

Kako se navodi, ovaj umetnik predstavlja jednu od centralnih figura savremene umetnosti u regionu Jugoistočne Evrope.

Deluje većinom u polju novomedijskih i multimedijalnih umetničkih praksi, kroz video, performans, akcije i instalacije.

Osnivač je odseka Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti, na kome vodi nastavu na predmetu Transmedijska istraživanja.

U svojim radovima tematizuje pitanja biopolitičke uprave i kontrole.

Telo prepoznaje kao poprište političke borbe.

U velikom intervjuu ‘(O)gleda’ između ostalog konstatuje da svoje radove shvata ozbiljno tek ako ih se uplaši.

„Samo te radove i stavljam u svoj portfolio. Nemam potrebu da šokiram. Pokušavam da pronađem pukotinu u opštem matriksu, mesto gde se pojavljuje realno, ali takođe i estetsko. Ono nije nužno zatvoreno u neki medij ili ustanovu umetnosti. Naprotiv, radi se o prostoru opšte čulne i emotivne inteligencije gde se uočavaju kompromisi koje pravimo i koji se brane. To je, zapravo, prostor predloga i rasprave. Ja u načelu nisam zainteresovan za predloge s kojima se lako i rado identifikuje, to mi ne obećava prihvatljive političke ishode.”

Sadržaj novog „(O)gleda“ čine tekstovi i eseji Marija Kopića “Od dobrog ka golom životu”, koji otvara broj.

Tekst “Biopolitika, rijaliti i društvene mreže” potpisuje Goran Gocić.

Zoran Gajić u tekstu “Nedestilovana kritika” ispituje kako razumeti umetničko u radu Zorana Todorovića: “Ali šta je umetničko u delu ‘Integracija’? Da li je to zanatsko pivo napravljeno od vode destilovane iz mokraće migranata (biokraft)? Je li to hepening ispijanja i performans kojim se priređuje zdravica ili degustacija? A možda je to ideja pišanja po tlu zemlje do koje se ne može doći, jer je i to zemlja na koju se čovek danas može samo popišati. Popišati se po tlu koje je u osnovi svake ideologije krvi i tla, zidova i progona. Da li se ta ideja predlaže za umetničko delo?”

U izvodima knjige Margaret Lok i Vin-Kim Nien “Antropologija biomedicine”, ove autorke problematizuju pitanje “Ko je vlasnik tela?”

Miško Šuvaković u tekstu „Neizbežni antagonizmi ili tri biopolitike” primećuje: „Zoran Todorović je umetnik antagonističkog otvorenog simptoma koji svako – ko je ušao u njegov rad, intervenciju, impakt – mora emocionalno i intelektualno da razrešava za sebe, preuzimajući odgovornost za sopstvene neočekivane i neplanirane reakcije, odluke, izbore ili izjašnjavanja i vrednovanja.“

Jednu od zanimljivih, mogućih spona sa centralnom temom broja pruža tekst Dragana Jovićevića “Telo kao filmski žanr”.

Najzad, predlog moguće reference na teme koje tokom istorije društvo nije moglo da prihvati, koje je odbacivalo, a koje su umetnici vraćali za pregovarački sto, Anica Tucakov u tekstu „Političko i čudovišno u delima Fransiska Goje“ obrađuje na primeru razuđene umetničke produkcije ovog slavnog slikara: „Slike su to koje grade optužnicu protiv celokupnog društva zasnovanog na prećutnim dogovorima, gde su akteri aristokratija, crkva, lekari, učitelji, inkvizicija. Nema tu dobrih i loših. Svi odnosi među ljudima tržišno su postavljeni. Postoji samo mozaik društvenih devijacija, kada se političko zbog svoje amoralnosti pretvara u čudovišno.”

U novom broju možete pročitati i izvode iz dela Mišela Fukoa, Đorđa Agambena, Melinde Kuper i Ketrin Voldbi, Rablea i dr.