Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIĆRadovi na rekonstrukciji zgrade Gradske tržnice u Kragujevcu, na kojoj se prekjuče, usled ugrožene statike, urušio deo zida, juče su nastavljeni.
Ostaci urušenog zida i simsa bačeni su u rupu buduće podzemne garaže i blato (u Kragujevcu je juče pre podne padala jaka kiša), u kojem je (blatu), inače i uzgred, u poslednjih sedam-osam godina i marginalizovani i zapušteni Kragujevac, čija vlast predvođena sinom nekadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Radomirom (Nikolićem) i njegovim školskim drugovima, svastikama, kumovima i drugim „Luftikama“, sve je očitije, ne uspeva da očuva ni ono što su prethodna pokoljenja ostavila šumadijskoj i prvoj srpskoj prestonici.
Nije se, doduše, u očuvanju tog nasleđa proslavila ni ona prethodna vlast, predvođena Veroljubom Stevanovićem, dok je država, godinama i decenijama unazad, totalno nezainteresovana za kulturno- istorijsku baštinu u svom šumadijskom zavičaju.
U neposrednoj blizini urušene „Tržnice“, propada i Knežev arsenal, deo nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, najstarijeg industrijskog kompleksa u Srbiji i na Balkanu koji je, prema istorijskom značaju i arhitektonskoj vrednosti pojedinih svojih objekata, po oceni stručne javnosti, jedna od najznačajnijih starih industrijskih celina te vrste u Evropi.
Uprkos tome, nezaustavljivo propada i urušava se još od 2005. kada ga je grad kupio od Zastave kamiona. Na drugoj obali Lepenice, naspram Kneževog arsenala i neposredno iznad Gradske tržnice, još od 1999, nakon NATO bombardovanja, propada, uveliko porušena i u korov, u centru grada, zarasta kasarna „Vojvoda Radomir Putnik“, takođe najstariji objekat te vrste u Srbiji.
Propadaju u Kragujevcu i upravna zgrada Vojnotehničkog zavoda, izgrađena 1926, (jedna od dve kragujevačke palate), kao i obližnja zgrada upravnika VTZ-a. Iznad ulaza u zgradu kragujevačke Palate pravde, nekada Okružnog načelstva, u kojoj je 1914. i 1915. (do povlačenja vojske sa delom naroda iz Srbije) bilo sedište Vrhovne komande srpske vojske, sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i vojvodom Radomirom Putnikom na čelu, već godinu-dve unazad stoji skela, koja štiti one koji u nju ulaze ili iz nje izlaze da im komadi simsa, koji se raspada, ne bi pali na glavu. Zgrada suda u Kragujevcu, smatraju stručnjaci iz te oblasti, slovi za jednu od najlepših, ako ne i najlepšu palatu u Srbiji…
U Kragujevcu je u toku i rekonstrukcija kupola na Spomen-muzeju „21. oktobar“ u Šumaricama, koji čuva uspomenu na žrtve jedog od najvećih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom na Balkanu i Evropi, odnosno na blizu 3.000 nedužnih žitelja Kragujevca i okolnih sela koje su vojnici nemačkog Vermahta, uz pomoć ljotićevaca, streljali 21. oktobra 1941.
Poslednjih nedelja, i oko rekonstukcije takvog zdanja vodi se žustra polemika, pošto nije mali broj arhitekata koji smatraju da se ni taj posao ne radi na valjan način.
U centru Kragujevca, podsetimo, nedavno je otvorena „replika“ kuće u kojoj je, 60-ih godina 19. veka, živeo znameniti srpski pesnik i slikar Đura Jakšić.
Ispostavilo se da se ne radi ni o kakvoj replici kuće Đure Jakšiča, koja je lane srušena do temelja, već je na njenom mestu izgrađena potpuno nova zgrada zarad pojedinih interesnih grupa u Šumadiji.
Urušavanje dela zida Gradske tržnice, i to onog naspram monumentalnog spomenika „Palim Šumadincima“ (delo Augustina Aaugustinčića), kap je koja je konačno prelila čašu nezadovoljstva ne samo stručnih i upućenih, no, bez ikakve dileme i velike većine Kragujevčana, a, sudeći prema reakcijama na društvenim mrežama i u medijima, skandalizovan je i dobar deo najšire domaće javnosti.
Nadležni u gradu i izvođači radova nisu se, kako se čini, mnogo uzbudili, ili glumataju da „im nije ništa“, što se, u konačnom, na isto svodi. Tako je član Gradskog veća za kulturu Miljan Bjeletić, na primer, ocenio da „šteta nije velika“, te da će „zgrada da bude dovedena u stanje u kojem je bila“.
Marko Grković, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji učestvuje u rekonstrukciji zgrade Gradske tržnice, tvrdi, pak, da se „takve stvari dešavaju“.
– Građanima ovo možda deluje strašno, ali će sve, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, gradske uprave i izvođača radova, biti vraćeno u prvobitno stanje – poručuje Grković.
Etnolog Borivoje Radić smatra, međutim, da „ovo što se dogodilo sa zgradom Tržnice pokazuje da se nije vodilo računa o tome kome se poveravaju ovako delikatni radovi, posebno kad se radi o radovima na kulturnim dobrima, s obzirom da takve radove izvode posebno licencirane firme“. Tu su, prema njegovim rečima, i manje greške nedopustive.
– Dozvoliti da se deo zgrade Tržnice sruši je skandalozno, i to je nenadoknadiv gubitak za koji nadležni moraju da snose odgovornost. Od danas je autentičnost te zgrade trajno narušena i nikakvi radovi koji će da uslede na obnovi njenog porušenog dela to ne mogu da izmene – tvrdi Radić, koji je veći deo svog radnog veka proveo u kragujevačkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Mesto na kome je utemeljena moderna srpska država
Zgrada Gradske tržnice u Kragujevcu izgrađena je 1929, a projektovao ju je čuveni arhitekta Georgij Pavlovič Kovaljevski, autor urbanističkog plana grada Beograda iz tog perioda. Kamen temeljac za izgradnju kragujevačke Tržnice položen je 9. septembra 1928, a otvorena je godinu dana docnije, u novembru 1929. Radi se o vrednom kulturno-istorijskom objektu, koji se nalazi u samom središtu Miloševog venca, odnosno nekadašnjeg dvorskog kompleksa knjaza Miloša (Obrenovića), u kojem su, u 19. veku, uspostavljeni temelji moderne srpske države, i čija je međunarodno priznata samostalnost i suverenost obznanjena 1878. godine (odmah nakon Berlinskog kongresa), u zdanju Stare srpske skupštine, koje je deo tog kompleksa, čiji se ostaci nemarom države i neodgovornošću lokalne vlasti nemilice urušavaju i zatiru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
