Prošlo je 30 godina od njegove premijere, ali je i dalje svaki dan pomalo „Dan mrmota“

Iako je objavljen pre 30 godina, „Dan mrmota“ i dalje se može iznova i iznova gledati, jer je jednostavna komedija ali i sa iznenađujućom dozom lake filozofije. Film kombinuje bezbrižan humor, ukorenjen u ironičnom stavu Bila Mareja, ali sa dubljim temama o životu i ljubavi, što rezultira jednim od onih retkih filmova koji odjekuju na više nivoa.

Za Mareja, „Groundhog Day“ označio je kraj njegove faze u mejnstrim komedijama, koja je počela sa „Meatballs“ iz 1979. i uključivala je „Caddyshack“,“Stripes“,“ Ghostbusters“.

Od tada pa nadalje, Marej će igrati uloge u filmovima kao što su „Ed Wood“ Tima Bartona, „Kingpin“ braće Farreli, ali i mračni triler „Wild Things“ pre nego što mu Džim Džarmuš, Ves Anderson i Sofija Kopola revitalizirali karijeru skoro pa glavnim ulogoma u dramama sa komičnom oštricom.

Još važnije, „Dan mrmota“ je pružio Mareju priliku da pokaže da u njemu ima i dramskog potencijala. Metamorfoza Fila Konorsa od lukavog meteorologa u prijatnog, saosećajnog, izuzetno talentovanog, visoko pozicioniranog stanovnika Punksatonija ostaje jedna od velikih transformacija filmskih likova.

Za one koji slučajno ne znaju, „Dan mrmota“ priča priču o Filu Konorsu, meteorologu koji se zaglavio u kolotečini space-time kontinuuma u Punksatoniju u Pensilvaniji, i u toj vremesnkoj petlji iznova i iznova je primoran da preživljava 2. februar, iliti naslovni Dan mrmota.

U početku, na dan gleda kao na prokletstvo. Na kraju, prihvata priliku da svoj život ulepša velikodušnošću, ljubaznošću i romantikom.

Na početku je predstavljen kao bitanga koja ne poštuje nikog ali i kog niko ne poštuje. Zaglavljivanjem u vremenskoj petlji, doživljava prosvetljenje preko potrebno.

Jednostavna poruka o promeni, koja opet radi na nekoliko nivoa. Ne komplikuje, već se bavi stvarima koje ga zanima i koje su prave. Vremenom i mi stičemo empatiju ka tom liku kad on krene da se bori za sebe i bolje sutra.

Sa druge strane, Marejev lik je i pre konstantnog preživljavanja jednog dana već je bio zaglavljen u beskonačnom ciklusu bede, doduše napravljenom svojom rukom, bez nade u svetliju budućnost.

Kao takvi, ipak imamo i malo simpatija prema njemu. Ramis pažljivo uokviruje Fila kao potlačenu dušu koja svoje frustracije iznosi na svet, a ne kao nasilnog kretena.

Za svaku okrutnu dosetku Fil dobija još veću kaznu: lopata ga udari u glavu, ponižva se pred patrolom, zaglavi pod hladnim tušem, spava zbog loše usluge, zakorači u ledenu lokvicu i smara ga prodavac osiguranja. On je prosečan momak čija ljutnja uglavnom potiče iz svakodnevnog života, sa kojim će se mnogi povezati.

Filozofske teme o samoj prirodi našeg postojanja uzdižu „Dan mrmota“ iznad tipičnog rom-koma tako da postaje skoro religiozno iskustvo.

Ko se svakog jutra ne pogleda u ogledalo i ne preispita značenje iza svega toga? Zašto radimo? Zašto sledimo svakodnevne rutine? Kako da prekinemo ciklus?

Zanimljivo je da Fil ne pravi nikakve radikalne promene u svojoj rutini. Čak i u trećem činu se budi u 6 sati ujutro, ide na posao i obavlja svakodnevne rituale.

Razlika je u tome što se njegove vannastavne aktivnosti vrte oko služenja drugima. On pomaže starijim žena sa njihovim automobilom, spasava dete da ne padne sa drveta i sprečava čoveka da se uguši.

„Dan mrmota“ sugeriše da se ne radi nužno o prekidu ciklusa, već o tome da se uči da živiš sa tim, što je jednostavna, ali efikasna poruka.

Iznenađujuće, film je bio mali uspeh na blagajnama. Dobro je prošao u poređenju sa svojim budžetom i zaradio je zdravih 71 milion dolara na domaćoj blagajni, što je ipak bilo daleko od Marejovih popularnijih poduhvata.

Čak su i kritičari isprva smatrali da je ovo laka komedija i da joj ne treba pružati previše pažnje.  Film očigledno raste na više gledanja, što je nekako i normalno kad pogledamo samu temu.

Dan mrmota i dan danas zadivljuje. Pronalazimo nove elemente koje ranije nismo uhvatili i nastavljamo da cenimo njegov sjaj. Harold Ramis i Bill Murej su napravili duboki klasik komedije vredan gledanja iznova i iznova i iznova.

Za kraj, štreberi sa stranih sajtova su izračunali koliko je Fil zaista bio zaglavljen u vremenskoj petlji. Odgovor je 35 godina i 350 dana. S obzirom da su stavili na papir koliko je potrebno da naučiš sve one radnje koja Fil nauči, počev od sviranja klavira pa nadalje, dobili su ovu cifru.