Multidisciplinarno teorijsko istraživanje i pregled istorije svetskog i srpskog eksperimentalnog i avangardnog filma, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment, sažeto je predstavljeno u monografskom delu „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, autorke Ivane Kronje, koju je objavio Filmski centar Srbije.
O knjizi su govorili istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović.
Prema rečima Irine Subotić, u pitanju je ravnopravna istorija svetskih događanja na filmu, kako evropskom tako i američkom, ali sa posebnim značajem za našu kulturu, jer je delo izvanredan udžbenik za sve mlade koji žele da se upoznaju sa tim šta je bio 20. vek.
– Htela sam da pacifikujem odnos u našoj teoriji i kulturi prema dosta izvikanim pojmovima feminizma, roda, gej filma.. koji su stalno prisutni u javnom prostoru u kome imamo neku situaciju dvostrukog morala, politizacije tih pitanja i zabrane da se o njima govori, kao i teških ideoloških borbi u društvu, koje su meni naporne – kazala je Ivana Kronja i napomenula da ju je dok je radila na knjizi zanimao „socijalni feminizam, rešenje socijalne nepravde, utopija umetnosti kao vrhunske estetičke forme koja može da voli čoveka i da promeni svet“.
Ona je kao idealan primer za ovu tvrdnju navela primer slike Pabla Pikasa „Gospođice iz Avinjona“ koja je nastala davne 1907. godine.
– Upravo se na ovoj slici vidi subverzivni potencijal gde avangarda pregovara o podzemnim tokovima života i uvodi ih u visoku umetnost, kroz jedan demokratičan način, koristeći film kao komunikativan jezik. To je nešto što pripada umetnosti avangarde a danas u savremenoj umetnosti postoji diktat prikazivanja identiteta: izbeglice, nacionalne i etničke manjine, žene, muškarci, kvir identitet… To je toliko prisutno, i zato sam smatrala da je dobro obraditi ih i povezati – kazala je Kronja i istakla da joj je estetika bila u prvom planu jer je ubeđena da je loše ideološki interpretirati film, a da se ne obrati pažnja na umetnički jezik.
– Ova knjiga je živo pulsirajuće tkivo koje govori o tome da avangarda i te kako ima svoje sledbenike, da ima prirodnu sukcesiju, vremenski kontinuitet, kao i kontinuitet u savremenosti – kazao je Miroljub Stojanović i istakavši da je „fantastično to što je autorka eksplicitno ukazala na nešto neshvatljivo, iz razloga što to nešto radimo jako stidljivo – implementiranje svetskog tkiva u nasleđe avangarde i naš vlastiti doprinos“.
Stojanović je dodao i to da će svako ko uzme ovu knjigu iznaći neki „upotrebljiv“ ugao koji odgovara njegovim vlastitim afinitetima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
