Provokacija, humor i težak arsenal političkih poruka – ovo su najbolji filmovi Dušana Makavejeva

Upamćen po svom iščašenom smislu za humor, provokativnom i pionirskom metodu montaže, i po svom beskompromisnom političkom angažmanu, Makavejev je temeljno doprineo zlatnim godinama modernizma u evropskom i svetskom filmu šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Hvaljen od strane filmskog sveta, i gotovo uvek osporavan od strane establišmenta, ostavio je iza sebe deset filmova, snimljenih na raznim stanama sveta. Ovo je lični izbor njegovih najboljih pet filmova, ali sigurni smo da svako ko se bavio Makovom filmografijom, ima neki svoj izbor.

– Ljubavni Slučaj ili tragedija službencie PTT-a (1967)

Karijeru je započeo filmom „Čovek nije tica“, ali ovim filmom je stavio sebe na mapu evropskih autora čiji se svaki naredni korak prati i očekuje sa nestrpljenjem. Kroz priču o rađanju ljubavi i ljubomore između Mađarice i muslimana u Beogradu šesdeseetih, kombinuje i dokumentarne snimke, što će biti njegov rediteljski potpis u godinama koje dolaze. Film je snimljen 1967. godine i za ono vreme je bio kontraverzan, a i ostaće upamćen po ikoničnoj sceni nage Eve Ras i mačke na krevetu, slici koja danas može da stoji samostalno i mimo filma kao visoka umetnost.

– Nevinost bez zaštite (1968)

Sledeće godine, turbulente 68. Makavejev snima film „Nevinost bez zaštite“, u kom kombinuje snimke nikad prikazanog filma Dragoljuba Aleksića (najačeg čoveka na svetu) istog imena iz 1941., kao i intervjue sa samim Aleksićem i preostalim živim učesnicima filma. U filmu se nalaze  i dokumentarni snimci nacista iz perioda Drugog svetskog rata. Originalan film nije dočekao svetlost dana zbog Nemačke cenzure, a nakon rata, nova komunsitička vlast je Aleksića optuživala za saradnju sa okupatorom. Ljubav prema filmu, ali i provokaciji koju je nosio ovaj Aleksićev projekat Makvejev je ujedino i u ovom specifičnom filmu, koji je osvojio te godine srebrnog medveda u Berlinu.

– WR Misterije Organizma (1971)

Ma koliko to čudno zvučalo, Makavejev je sa svojim možda i globalno najpoznatijim filmom hteo da ispituje vezu između komunizma i seksualnosti, sve kroz prizmu života i rada psihoanalitičara Vilhema Rajha. Film se pojavio 1971. podigao prašinu i bio bunkerisan čak 16 godina. U filmu su glumili Milena Dravić, Zoran Radmilović, Ivica Vidović, i kroz razne političke parole, satiru, golotinju i nasilje, došli smo do jednog od najupečatljivijih filmova domaće kinematografije, zbog kog Makavejev neće narednih 20 godina snimati u Jugoslaviji.

– Sweet Movie (1974)

Ako je Misterije organizma bio zabranjen u našoj zemlji zbog političke provokacije, „Sweet movie“ je bio zabranjivan širom sveta zbog svojih slobodnijih scena. Tačnije scena koprofilije i emetofilije (ako ne znate šta je ovo guglajte) ali i scena zlostavljanja dece. Film prati dve priče, Mis Kanade u danima nakon izbora kao i kapetana, bivšeg revolucionara koji prevozi brod sa šećerom. Ovaj drugi deo priče je dodat u film jer glumica Kerol Lur koja je tumačila misicu, napustila je snimanje, zgađena onim što je morala da radi. I pored svih pritužbi i opscenosti, ovaj film nudi sve ono zbog čega je Makavejev bio najtraženiji autor s ovih prostora, humor, hrabrost i težak arsenal političkih poruka.

– Montenegro (1981)

Verovatno najbolji Makov „strani“ film. Sniman u Švedskoj, priča prati Amerikanku koja se dosađuje u svom sređenom i odraslom porodičnom životu, pa reši sve malo da začini, ostavi porodicu gladnom tako što im sve pojede, zapali krevet, pokuša da otruje psa, a onda uradi i „najluđu“ stvar, pobegne sa grupom Jugoslovena sa kojima nastavi da živi, a sa mladićem po imenu Montengro započne i avanturu. U filmu pored Suzan Aspanč i Erlanda Josefsona, našlo se mesta i za Svetozara Cvetkovića koji je glumio naslovnog Crnogorca, ali u filmu se ističe i sjajnom minijaturom Bora Todorović. Ovaj film iz 1981. emitovan je u Kanu, a osvojio je mnoge nagrade širom sveta.