Prvi film Želimira Žilnika od danas na Jutjub kanalu FCS

Ovaj međunarodno cenjeni, osobeni i produktivni sineasta, duže od pola veka stvara na više frontova i autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova. Jedan od začetnika žanra doku-drame, Žilnik je od samog početka svog profesionalnog rada okrenut temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice.

Njegov debitantski dokumentarni film snimljen je u selima u okolini Novog Sada i prikazuje mlade ljude u njihovom slobodnom vremenu – u vinskim podrumima, na igrankama, po seoskim ulicama, u kafanama. Učesnici su duhoviti i energični mladići i devojke, koji se vesele i uživaju u životu, ali bi istovremeno želeli i da budu negde drugde.

Film je sniman pred kraj 1966. godine, kada je Žilnik u novoosnovanu Neoplantu film odneo predlog da napravi petnaestominutni dokumentarac, koji bi se snimao u Bukovcu, Krčedinu i Irigu.

„Znao sam nekoliko drugara, iz gimnazije i sa fakulteta. Veseli i pametni mladići. Dolazili bi ranim autobusima u grad. Viđali smo ih kako dremaju na klupama. Posle škole žure, da ne zakasne na autobuse. Ideja je bila da dokumentarac pokaže kako žive kod kuće“, priča legendarni autor o nastanku ovog ostvarenja.

„Žurnal o omladini na selu, zimi“ prikazan je premijereno 1967. godine na 14. Martovskom festivalu u Beogradu. Žilnik je za ovaj film napisao scenario i režirao ga, a na njegovom nastanku filma sarađivali su snimatelj Mihajlo Jovanović Ciga, ton majstor Dragan Stanojević i montažeri Dragan Mitrović i Slobodan Mladenović.

Film je nastao u produkciji novosadske produkcijske kuće Neoplanta film, sa kojim će Žilnik i kasnije sarađivati. Nakon svog debija, Žilnik je nastavio da se bavi angažovanim temama u kratkim ostvarenjima:  „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava“ (1968), „Nezaposleni ljudi“ (1968), „Lipanjska gibanja“ (1968), „Crni film (1971), „Ustanak u Jasku“ (1972); a kasnije i u okviru igrane forme i dugog metra.

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969) nagrađen je „Zlatnim medvedom“ na Berlinskom filmskom festivalu, a iste godine je u Puli osvojio četiri nagrade. Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji, te zaustavljanja rada na narednom igranom filmu „Sloboda ili strip“ (1972), Žilnik sredinu 70-ih godina provodi u Nemačkoj, radeći nezavisne filmove koji su se među prvima bavili temom gastarbajtera u ovoj zemlji. Po povratku u zemlju, krajem 70-ih, režira seriju televizijskih filmova i doku-drama, a tokom 80-ih režira i nekoliko igranih filmova: „Druga generacija“ (1984), „Lijepe žene prolaze kroz grad“ (1985) i „Tako se kalio čelik“ (1988).

Među najpoznatije Žilnikove filmove spadaju: „Tito po drugi put među Srbima“ (1994), „Marble Ass“ (1995), „Do jaja“ (1997), „Kud plovi ovaj brod“ (1998), „Tvrđava Evropa“ (2000), „Kendi se vraća kući“ (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine?“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Kenedi se ženi“ (2007), „Stara škola kapitalizma“ (2009), „Destinacija_Serbistan“ (2015)…

Žilnikovi filmovi dobijali su značajne nagrade na jugoslovenskim festivalima (Herceg Novi, Palić, Novi Sad, Sopot), a imali su i bogat festivalski život u inostranstvu. Kultni film „Marble Ass“ dobio je na Berlinalu 2005. godine nagradu „Tedi ber“. Žilnikov rad na filmu bio je predmet niza inostranih retrospektiva, a brojni Žilnikovi radovi uvršteni su u kolekcije inostranih galerija i muzeja savremene umetnosti, uz učešće autora na značajnim internacionalnim umetničkim manifestacijama.

„Od 19. marta do danas, na jutjub kanalu Filmskog centra Srbije je svakog dana predstavljen po jedan film naših autora, u širokom dijapazonu koji obuhvata igrane, dokumentarne i animirane naslove  u trajanju od po nekoliko minuta, pa do dugometražnih formi“, navode iz Filmskog centra Srbije.

Svakog petka na ovom kanalu je objavljen po jedan film naših proslavljenih autora, a do sada su postavljena ostvarenja „Bez naziva“ Gorana Markovića, „Pas Hrstka” Gorana Paskaljevića, poetski recital „Branko Miljković: Pohvala svetu“ Slobodana Šijana, kao i „(A)Torzija“ Stefana Arsenijevića. U dosadašnjoj ponudi našla su i se i filmovi autora mlađe i srednje generacije, kao što su Stefan Ivančić, Katarina Koljević, Milica Tomović, Vladimir Tagić, Mladen Kovačević, Mihajlo Dragaš, Ognjen Glavonić, Boris Mitić, Dejan Petrović, Balša Đogo, i drugi.