Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu večeras gostuje Gradsko pozorište iz Klagenfurta sa komadom Petera Handkea „Čas kad nismo znali ništa jedni o drugima“.
Reč je o međunarodnoj koprodukciji ove kuće sa italijanskim teatrom iz Bolcana i berlinskom kompanijom „Kula“.
Predstava je scenski život započela 10. decembra 2019, na dan kad je Handkeu u Stokholmu uručena Nobelova nagrada za književnost, a njena večerašnja beogradska premijera, kako se juče čulo, prvo je izvođene jednog Handkeovog komada na sceni NP.
Andrijas Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, koji je pomogao dolazak Gradskog pozorišta iz Klagenfurta, naglasio je značaj ovog gostovanja i to baš sa Handkeom, koji će biti predstavljen „sa umetničkog aspekta, a ne samo političkog, kako je u ovde najviše zastupljen“.
Upravnik NP Ivana Vujić Kominac najavila je predstavu koju „odlikuju inovativnost, uzbudljivost i beskrajna poetičnost“.
„Čas kad nismo znali ništa jedni o drugima“ Handke je pisao za svoju kćerku, u mesecima koji su prethodili njenom rođenju, da bi joj pokazao kakav je svet na koji će doći. Koprodukciji dva najjužnija pozorišta na nemačkom govornom području – iz Klagenfurta i iz Bocana, u delu Južnog Tirola koji je nekad pripadao Austrougarskoj monarhiji, a sada Italiji i neguje dvojezični repertoar – na italijanskom i nemačkom, pojačan je rediteljem Robertom Šusterom i koreografom Martinom Gruberom iz berlinske trupe „Kula“.
U predstavi učestvuje internacionalna glumačka trupa od 12 članova.
Reč je o fizičkom teatru – u dvosatnom komadu ne izgovara se nijedna reč. Ova predstava, prema oceni nemačkih pozorišnih kritičara, „kao moćni vizuelni prelaz kroz prostor-vreme pokazuje večni čovekov prolazak kroz tok istorije i bez reči pronalazi jezik koji obuhvata sve ono što je od egzistencijalnog značaja“.
– Beskrajno sam srećna što u Narodnom pozorištu svakog meseca gostuju predstave koje su relevantne sa stanovišta autora, izvođača, a i za publiku koja treba da upozna aktuelne tokove. Ovo gostovanje je odličan uvod u projekat kojim Narodno pozorišta planira da izvede poslednji Handkeov komad „Još uvek oluja“ u prevodu Žarka Radakovića, koji je preveo i „Čas kad nismo znali ništa jedni o drugima“ – rekla je Ivana Vujić Kominac, napominjući da je Peter Handke čim je čuo za beogradsko gostovanje Gradskog pozorišta iz Klagenfurta odustao od autorskih prava.
Gradsko pozorište iz Klagenfurta deceniju je starije od NP u Beogradu – postoji 110 godina. Ima Dramu i Operu, koje tokom sezone izvedu više od 200 predstava. NJegovo prvo gostovanje u Beogradu neće se završiti samo večerašnjom predstavom.
Za sutra najavljena je radionica „Lucidno telo“, koju će u okviru programa „Platforma“ voditi Vjačeslav Kušov iz berlinske akademije „Ernst Buš“.
Iz drugog puta na sceni nacionalnog teatra
Komad „Čas tokom kojeg ništa nismo znali jedni o drugima“ trebalo je da na scenu NP stigne još pre 15 godina, kad je pripreman u koprodukciji sa Gradskim teatrom iz Pariza i Pozorištem Garona iz Tuluza. Režija je bila poverena Mladenu Materiću, sarajevskom reditelju, koji više od četvrt veka živi i radi u Francuskoj. Tadašnja uprava NP otkazala je premijeru posle više od 90 proba. Prema ranijoj Materićevoj izjavi, problem propale koprodukcije rešavan je između francuskog Ministarstva kulture, Ambasade Francuske i Vlade Srbije. NP je platilo penale od 103.000 evra. Beograd je pre pet godina ipak video Materićevu režiju Handkeovog komada „Čas tokom kojeg ništa nismo znali jedni o drugima“, u produkciji NP RS iz Banjaluke, koja je 18. oktobra 2015. gostovala u Operi i teatru Madlenianum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
