Prvi hol slavnih u ljudskoj istoriji

Ali zašto je grupni portret filosofa uopšte stekao toliku popularnost?

Zašto je o ovoj fresci toliko diskutovano i zašto je ona nebrojeno puta tumačena u toku istorije umetnosti u najrazličitijim kontekstima i recipirana i izvan istorije umetnosti i filosofije?

Zašto je ona vrlo često u popularnoj umetnosti adaptirana i parodirana?

Henri Kizor pokazuje da je Rafaelu pošlo za rukom da tom freskom na genijalan način spoji i plastično predstavi apstraktne filosofske discipline kao i njihovu istoriju.

Autor osvetljava začuđujući hod „Atinske škole“ tokom istoriju umetnosti: kroz Italiju, Francusku, Englesku, Nemačku da bi na kraju dospeo do Saj Tvomblija, muzičkih videa, reklama, lego-elemenata i Holivuda.

Od pop-charts preko filmova Holivuda, klasične muzike i fudbalskih zvezda – svuda je redosled i izbor najboljih, tu i tamo nazvan  „Hall of Fame“ (hol slavnih). Za Kizora, univerzitetskog profesora istorije umetnosti u Hajdelbergu, Rafaelova freska iz 1511. je prva „Hall of Fame“ u istoriji umetnosti.

Ova studija je ujedno i istorija recepcije ove slavne freske.

Đorđo Gizi ju je imitirao još 1550. izradivši u bakrorezu „Atinsku školu“, ali je naprosto na mesto Platona postavio Apostola Pavla, da bi grčku filosofiju podredio hrišćanskoj slici sveta.

I druge istaknute ličnosti počev od 19. veka u ovekovečene su u maniru „Hall of Fame“ po ugledu na Rafaelovu „Atinsku školu“, kao na primer grupni portret reformatora na slici Vilhelma fon Kaulbaha ili portret pravnika i lekara kod Jakoba Gecenbergera.

Renato Čezaro okuplja 1988. najveće holivudske zvezde u stilu „Atinske škole“ sa Džejmsom Dinom i Merilin Monro u centru, na mestima na kojima su nekada sastajali Platon i Aristotel.

I lego-set „School of Athens and Friends“ ovekovečuje ovu kompoziciju sa filosofima kao igračku.

Zadivljujući broj primera koje je Kizor pronašao govori u kojoj meri je oponašano Rafaelovo delo za koje je nalog dobio od pape Julija II.

Ova Rafaelova freska kao jedno od centralnih dela italijanske renesanse je predmet imitacija, interpretacija, adaptacija i parodiranja, a ova lucidno napisana Kizorova knjiga priziva fenomen „Hall of Fame“ efekta koji je njome postuliran.