Prvi izraelsko-iranski film na svetu snimljen u potpunoj tajnosti : Premijera na Venecijanskom filmskom festivalu

Reč je o drami „Tatami“ iranske rediteljke Zar Amir Ebrahimi i izraelskog reditelja Guya Nattiva – prvoj saradnji takve vrste između tih dveju neprijateljskih država.

Izraelci, naime, ne smeju ući u Iran, kao ni Iranci u Izrael, a saradnja između građana tih dvaju država u Iranu je čak i zakonom zabranjena, piše Večernji list.

I sam  film je  inspirisan upravo tim napetim političkim odnosima oslanjajući se na incident u kojem je iranska vlada na Svetskom prvenstvu u džudu, koje se 2019. održalo u Tokiju, zabranila jednom od svojih sportista da se bori s izraelskim protivnikom, zbog čega je Međunarodna džudo federacija izrekla i zabranu takmičenja Iranu.

Radnja „Tatamija“ tako se odvija tokom jednog dana i prati priču Leile, vrhunske iranske džudistkinje (tumači je iransko-američka glumica Arienne Mandi), koja za zlatnu medalju treba da se takmiči  s izraelskom suparnicom.

No kada od državnog vrha Islamske republike pred nju i njenog trenera Maryam (glumi je sama rediteljka Amir Ebrahimi) stiže nareda da Leila mora odglumiti povredu kako se ne bi morala boriti, ali tako se odreći i šanse za pobedu, njih dve, u strahu od odmazde u domovini, nađu se pred nemogućim izborom.

Naša vlada zaista je ekstremna i više ne prepoznajem svoju zemlju – rekao je Nattiv, poznat po nedavnom biografskom filmu „Golda“, o prvoj i jedinoj izraelskoj premijerki Goldi Meir.

Amir, koja je 2008. godine iz domovine izbegla u egzil nakon što je u javnost procurio njen privatni video, a ona bila osuđena na višegodišnju zatvorsku kaznu i bičevanje, dodala je da je trenutno „puna nade“ zbog protesta koji su u Iranu započeli upravo u ovo vreme prošle godine, nakon tragične smrti, odnosno mučkog ubistva Maše Amini.

– Mislim da su žene napokon pokrenule proces menjanja svoje situacije i statusa te da više jednostavno nema natrag. Dirnuta sam njihovom hrabrošću, pogotovo smelošću mlađih generacija. I muškarcima koji podržavaju žene – e, to je novo – rekla je Amir.

No nije iznenađujuće što je „Tatami“ morao biti sniman u potpunoj tajnosti. Set se nalazio u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju, a iz straha za vlastitu i sigurnost filmske ekipe Zar Amir Ebrahimi i Guy Nattiv odseli su u odvojenim hotelima, govorili samo na engleskom jeziku i gotovo nikome nisu poverili da zajedno snimaju. Ipak, kazali su Amir i Nattiv, trebalo im je pet minuta da postanu najbolji prijatelji.

– Pa mi jedemo isti hummus, isti pita kruh, isti falafel. Slušamo i istu muziku i volimo iste filmove – kazali su reditelji.

– U školi su me učili da Izrael ne postoji. Nije nam dopušteno da radimo zajedno, da se  susrećemo se,  da se sprijateljimo ni takmičimo protiv tog „imaginarnog“ neprijatelja. U Iranu filmadžije ne smeju zaista govoriti istinu. Morala sam dobroda  odvagam  i razmotrim moguće posledice pre nego što sam pristala da snimimi ovaj film. No ono što sam naučila o iranskoj vladi je da, dok god živiš u strahu, oni te mogu uhvatiti, ubiti i kontrolisati. Jednom kada se prestaneš bojati… ne mogu ti ništa – zaključila je Amir.