Prvi roman i strip za decu sa tematikom iz Prvog svetskog rata

Reč je o romanu „Mali vojnik Velikog rata“ Zorana Milekića i stripu „Sat“, zajedničkom delu Vujadina Radovanovića Vuje i Dragana Lazarevića de Lazara.

– Naša izdavačka kuća, poznata po negovanju nacionalne istorije i kulture, još 2017. u okviru predviđenog izdavačkog plana imala je nameru da, povodom obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata, objavi knjigu za decu sa tematikom Velikog rata. Odranije imali smo saradnju sa istoričarem Zoranom Milekićem i predložili smo mu da razmisli o knjizi za decu na tu temu. On se odlučio za zaboravljenu ličnost Prvog svetskog rata, dečaka Momčila Gavrića, najmlađeg kaplara svih vojski sveta. Autorski tim stripa „Sat“, predvođen scenaristom Draganom Lazarevićem, čiji je pradeda Radomir Lazarević nosilac radnje i strip crtačem Vujadinom Radovanovićem, u Pčelici je prepoznao izdavača svog grafičkog romana – objašnjava za Danas Bojana Jovanović iz „Pčelice“.

Prema njenim rečima, u periodu između dva svetska rata nije bilo „tematski usmerene angažovane književnosti za decu“, dok je posle Drugog svetskog rata ovaj ratni sukob bio glavna tema u domaćim dečijim stripovima o Mirku i Slavku, kao i među piscima za decu poput Desanke Maksimović, Branka Ćopića i Aleksandra Vuča.

Roman „Mali vojnik Velikog rata“ i strip „Sat“ premijerno su predstavljeni na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, gde je „Sat“ nagrađen Specijalnom nagradom Sajma za 2018. godinu. Bojana Jovanović kaže da su oba dela „izazvala veliko interesovanje čitalačke publike i da su čitaoci sa neskrivenim emocijama reagovali i na herojsku priču o Momčilu Gavriću i tragični put Radomira Lazarevića“.

– Čini se da se herojstvo i borba za slobodu nekad i sad mogu posmatrati i analizirati sa više strana i na taj način dobili bismo razna tumačenja, koja možda ne bi išla u prilog rodoljublju i borbi za slobodu. Ali, ako se baziramo na one prave ljudske vrednosti, koje se takođe znatno ističu u obe ove knjige – prijateljstvo, ljubav prema porodici, odanost i požrtvovanost, svakako je veoma bitno da književnost podstakne čitaoce i u njima izazove emocije ove vrste – ističe Bojana Jovanović.

I roman i strip donose sugestivnost – čitaoca pretvaraju u „svedoka“, „očevica“ i „učesnika“ pred čijim očima oživljavaju sva saznanja, slike i malobrojni domaći filmovi koji govore o Srbiji u Prvom svetskom ratu. Profesor istorije i pisac Zoran Milekić izbegao je zamku „enciklopedijske forme“ i priču o dečaku Momčilu Gavriću, koja je do njega slučajno stigla preko Tekeriša, pretvorio u književni izazov. Kako nijedna od četiri postojeće knjige o njegovom junaku nije namenjena deci, on u pogovoru otkriva da je „duhovnu vezu“ pronašao u herojstvu Srpske vojske. Milekić prati životni put Momčila Gavrića od 1914 – stradanja njegove porodice i priključenja Šestom artiljerijskom puku Drinske divizije, preko ratovanja, potom školovanja u Engleskoj do sećanja na ratne podvige i sam kraj života „najmlađeg kaplara i podnarednika svih vojski sveta“ krajem aprila 1993. godine.

„Sat“ je više od stripa – knjiga u kojoj će čini da svako može da pronađe nekog svog kog je izgubio u Prvom svetskom ratu izgubio. Tragična sudbina srpskog seljaka Radomira Lazarevića, kog je rat preko Albanije doveo u Birezertu, da bi u Tunisu večno ostao na srpsko-francuskom vojničkom groblju u gradiću Sidi Abdali, danas Menzek Burgibi, dopunjena je istorijskom građom o srpskim vojnim memorijalima u severnoj Africi, Srbima i Srbiji u balkanskim i Prvom svetskom ratu, događajima koji su im prethodili, ratnim ofanzivama, proboju Solunskog fronta, ljudskoj ceni rata. Poseban dar čitaocima ostavljen je za kraj – „Pripovedanje u slikama i Prvi svetski rat“ sa primerima iz sveta i na domaćoj sceni gde je „ovo poglavlje kulturne istorije otvoreno tek u ovoj deceniji“, zahvaljujući ediciji stripskih zbirki „Linije fronta“.

– Prvenstvena ideja bila je da oba dela – roman i strip budu namenjena deci, ali ispostavilo se da su, zapravo, namenjena svim generacijama. Naravno, različite generacije ne reaguju s podjednakim emocijama na ova dela, a svakako su razumljiva i jednima i drugima, i podstiču na razmišljanje i upitnost šta se to promenilo u ljudima, pa smo postali toliko otuđeni od svojih najmilijih – objašnjava Bojana Jovanović, odgovarajući na pitanje kojoj je čitalačkoj publici namenjen „Sat“ imajući u vidu način na koji su vizuelno rešeni delikatni momenti čežnje, smrti, religioznosti, odnosa i dodira zemaljske i Nebeske Srbije, vaspitanja i vrednosti na kojima je nekad počivala ova zemlja.

Iako je obeležavanje 100. godišnjice Prvog svetskog rata bilo povod za objavljivanje romana i stripa sa ovom tematikom, Bojana Jovanović kaže da će „Pčelica“, ukoliko joj se ukaže prilika i dobije adekvatan rukopis, svakako i dalje vraćati ovoj temi jer je, kako ističe, „mnogo je Momčila i Radomira, mnogo je velikih junaka, učesnika svih malih ratova, malih po ogromnom broju žrtava koji su prouzrokovali, malih po svojoj uzaludnosti i svom bezumlju“.