Prvi sam albanski reditelj koji je snimao u Beogradu, ali moj film u Srbiji ne žele

Eduart Grishaj je mladi albanski reditelj, koji je deo svog nagrađivanog filma Sofia snimao u Beogradu. „Sofia“ ima  već brojne nagrade poput „Filmske nagrade Madrida“ i „Filmske nagrade Rima. Sa rediteljem su radili i naši glumci i filmski radnici, ali ipak distribucija filma u Srbiji za sada ne postoji.

Pričali smo sa njim o filmu, nagradama, umetnosti i Beogradu.

Odakle ste dobili inspiraciju za film „Sofia“?
– Ideju sam dobio iz istinite priče koju sam pročitao u knjizi „Rrno vetem per me tregue“ od Zefa Pllumija. To je bila ispovest sveštenika koji je tih godina služio u crkvi u severnom delu Albanije. Bio je to izvanredan događaj da sam definitivno želeo da od njega napravim film.

Kada pričamo o dve Sofije, ustvari pričamo i o odnosu dva naroda kroz vreme?
– Tako je, govorimo o dve žene koje imaju nešto zajedničko a to je „Ljubav“. Ovim filmom sam želeo da pokažem da bez obzira na rat, predrasude iz prošlosti, koje smo imali kao dva naroda, ljubav je jedino osećanje koje može da probije led. Komunikacija i ljubav su jedini načini koji nas mogu naterati da idemo napred što je i poruka ovog filma.

Koju ste poruku želeli da pošaljete publici?
– Od kada sam počeo da okupljam filmski izvršni kadar, želeo sam da u timu imam profesionalce iz Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Srbije. Zaista smo imali sjajnu saradnju sa svima i želja mi je bila da kroz umetnost pokažem da možemo da se ujedinimo i da uradimo mnogo dobrih i lepih stvari zajedno. Želeo sam da isti osećaj i gledaoci osete. Smatram da je nedostatak saradnje i komunikacije bio i još uvek jeste jedini razlog koji stvara nesporazume.

Kako ste se osećali na kraju snimanja filma? Da li je na kraju to priča koju ste želeli da ispričate?
– Ima tri godine kako sam započeo ovaj projekat. Bio je to veoma intenzivan rad sa dosta poteškoća, jer se film gradi na dva različita vremena. Jedna priča pripada 1941. godini, a druga pripada sadašnjem vremenu.

Kako vam je bilo da snimate u Beogradu i kakva je bila saradnja sa kolegama iz Srbije?
– Iskustvo je bilo posebno jer sam prvi albanski reditelj koji je snimio film u Beogradu. Drago mi je što imamo ovakve saradnje, jer smatram da kroz umetnost možemo bolje da se upoznamo, a ne samo kroz politiku koja nas razdvaja. Ovo kažem zato što politika nema moć umetnosti da ujedini ljude koji pripadaju iz dva različita naroda i govore dva različita jezika.

Kako još pamtite Beograd i ljude ovde?
– Pre moje prve posete Beogradu, imao sam mnogo predrasuda prema tom mestu, zbog vesti koje vidimo u medijima. Ali kada sam prvi put došao u Beograd bio sam veoma iznenađen, to je jedan veoma lep grad! Tamo sam naučio za palatu koja se zove „Palata Albanije“, za Skadarsku ulicu, što znači put Skadrana, koja ima mnoštvo lepih restorana i živu muziku. Odlučio sam da ta ulica bude u jednom delo filma „Sofija“. Upoznao sam dosta mladih iz Srbije, a kada su saznali da dolazim iz Albanije bili su veoma ljubazni. Stariji ljudi su pak imali nekakve predrasude prema mestu iz kojeg dolazim ali verujem da je to obostrano osećanje koje dolazi iz prošlosti..

Zašto je bitno da pored publike u Albaniji i publika u Srbiji pogleda film?
– Za srpsku i albansku publiku veoma je važno da pogledaju ovaj film jer je to priča o dva naroda. Ovaj film pokazuje kako su događaji uticali na dve zemlje i prikazuje obe strane. To su događaji iz kojih trebaomo naučiti, bez zaboravljanja prošlosti, ali i događaji koji se ne smeju ponoviti.

Da li mislite da će obe strane biti otvorenije jedna prema drugoj za saradnju, nakon filma, kako na umetničkom planu tako i na uopštenom?
– Nažalost ne, jer je politika uticajnija od umetnosti među ljudima na Balkanu. Ali ovaj film će imati pozitivan uticaj i nadam se da će biti dobar početak za nešto bolje. Želeo sam da filmom dam mnogo pozitivnih informacija kao i da pokažem mnogo činjenica koje mnogi ljudi danas ne znaju. Kao što sam i ja, tokom boravka i rada u Beogradu saznao da mnogi mladi u Srbiji uče albanski jezik na katedri za Albanologiju Filološkog univerziteta. Tamo sam imao prilike upoznti studente koji uče moj jezik sa tolikom strašću i željom, da sam tu činjenicu želeo da prikažem i u filmu. Za mene je paradoks da ima Srba koji uče albanski jezik i da ima Albanaca koji ne znaju svoj maternji jezik, samo jer žive u inostranstvu.

Kažete da je film zabranjen za emitovanje u Srbiji, na osnovu čega to tvrdite?
– Kontaktirao sam više od 15 distributera iz Srbije, od onih koji su najpoznatiji. Kontaktirao sam ih više puta i razgovarao sa njima o detaljima filma. Ni od koga nisam dobio odgovor. Direktor fotografije, koji je iz Srbije, kontaktirao je jednu od najvećih filmskih distributivnih kuća u Beogradu i nije dobio potvrdan odgovor. Stupio sam u kontakt i sa menadžerom jednog veoma velikog lanca bioskopa. Imali smo čak i sastanak. Otišao sam u Beograd da ga upoznam a kada sam stigao rekao mi je da ne može da se nađe sa mnom jer mora da ide na poslovni sastanak u Skoplje. Rekao je da ćemo razgovor obaviti putem interneta. Nekoliko dana kasnije smo stupili u kontakt i on se izvinio što tada nije bio u mogućnosti da se nađe sa mnom. Odgledao je film i pozvao me na WhatsApp, gde mi je kazao da je film veoma lep, ali da nažalost film ne mogu da prikažu u Beogradu zbog nekih lokalnih medija koji bi to protumačili na pogrešan način, kao i pojedini ljudi. Ovo je bio poslednji poziv iz Beograda u vezi filma „Sofija“. Radi transparentnosti sačuvao sam svu korespondenciju putem e-pošte, ali ne želim da pominjem imena ljudi i kompanija zbog privatnosti i etičkih razloga, rekao je Eduart.

Da li imate prijatelje u Srbiji i da li je važno da se prijateljstvo dva naroda ipak neguje?
– Imam mnogo prijatelja, bili su u poseti mojoj porodici u Tirani, a ja njihovoj u Beogradu. Od ovog projekta stekao sam veoma dobre saradnike i fantastične prijatelje. Drago mi je što sam upoznao mnoge srpske umetnike koji pričaju u superlativu o Albaniji, mnogi od njih su letovali ovde i čini mi se da su stvari počele da se menjaju na bolje i to me jako raduje.

Imate li još nešto što biste želeli da podelite sa srpskom publikom ili (publikom uopšte) o filmu što do sad još uvek niste podelili?
– Ako je srpskoj javnosti uskraćeno pravo da gleda ovaj film zbog predrasuda koje nažalost i dalje postoje, to ne bi trebalo da nas zaustavi da imamo dobru komunikaciju. Moramo da „otvorimo prozore i vrata“ i da kažemo stvari kakve jesu jedni drugima, sa dobrom namerom, jer je to bolja budućnost.

Podsećamo da je premijera filma „Sofia“ bila u Tirani 3. novembra, dok su najvaljene još dve premijere u Londonu 01-og decembra i Cirihu  12-og decembra, a trejler ovoga filma možete pogledati ovde.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.