Prvi srpski kralj i biograf

Prema rečima profesora Jovanovića, najviše podataka o kralju Stefanu Prvovenčanom ostavio je on sam, kao pisac “Žitija” svog oca u svetog Simeona Mirotočivog i iz manastirskih povelja, mada ga pominju i drugi srednjovekovni izvori.

 „Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon i Sveti Sava su temelji srpske “Države” i “Crkve”. Sklopili su srpski kod – spojili “Nebesko” i “Zemaljsko”. Zbog toga su oni uvek u prvom planu. Stefan Prvovenčani je to preuzeo i kao vladar podržavao iz Srbije sve što su njegov otac i brat radili na “Svetoj Gori”, predvorju “Carstva Nebeskog”. Zato svaki put kad se ta “šifra” razbije Srbije propada i ide ka samouništenju. To nije samo istorijski link, taj kod je prisutan i potreban je i crkvi i državi – objasnio je Nenad Ilić, koji priprema film “Otac”, o Stefanu Nemanji i Svetom Savi.

Ilić je rekao da se u njegovom filmskom delu Stefan Prvovenčani malo pominje, ali da je nesporno reč o vladaru koji je „kao drugorođeni sin izbran za naslednika iz političkih razloga, ali da je nesporno imao vrline i veliko bogoslovsko obrazovanje“. On smatra da je „Nemanjiće nemoguće razumeti bez iskustva vere“.

Za istoriju srpske književnosti Stefan Prvovenčani je, kako se danas čulo, značajan kao pisac prve celovite srpske biografije – “Života i podviga Svetog Simeona”.

„Stefan Prvovenčani bio je obrazovan po vizantijskom ključu, piše biblijski – racionalno, svedenim stilom, za razliku od Svetog Save kod kog je sve puno emocija. Wegov biograf Teodosije kaže da je bio “razuman i vešt pripovedač”. Meni su njegova “Žitija svetog Simeona”, kao i mnoga srednjovekovna dokumenta, koja nisu književna dela, pomogla prilikom pisanja trećeg dela trilogije o Stefanu Nemanji i romana “Olujni bedem”“, istakao je Dejan Stojiljković, koji je zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, pisac trilogije o rodonačelniku dinastije Nemanjić.

Kecmanović je objasnio kako je od prvobitne ideje za scenario za dva filma i dve TV serije o Nemanjićima, u režiji i produkciji Dragana Bjelogrlića, nastalo prozno delo, koje zajedno sa Stojiljkovićem piše o vladarima iz ove srednjovekovne vladarske srpske dinastije.

Osim što je prvi među Nemanjićima poneo kraljevsku krunu, Stefan Prvovenčani bio je i sposoban vojskovođa, vešt diplomata, vladar, ali i talentovan pisac i muzičar, ali to danas nije bilo dovoljno inspirativno za sajamsku tribinu, na kojoj se veći deo razgovora “skrenuo” na srpske filmove i TV serije na srednjevekovne teme, kao i razloge zbog kojih srpska filmska i TV produkcija ne mogu da se mere sa vrhunskim britanskim ostvarenjima, koja obrađuju epohu.