„Meni je bilo top. Sve, kako je vodila, što se nije izdizala iznad publike nego je imala stav – vi to bolje znate od mene“…
… kazala je Zorana posle vođenja dramske spisateljice i društvene aktivistkinje Biljane Srbljanović kroz izložbu „Taština malih razlika“ čuvenog britanskog umetnika Grejsona Perija u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. U autobusu na putu za Beograd tri drugarice – Zorana, Andrea i Jelena – živo su komentarisale.
„Možda je malo zbrzala onu priču o transrodnim osobama, ali mi se najviše dopalo kako je objašnjavala vezu između Perijevih tapiserija i religioznih tema. Recimo, tamo gde je preuzeo predstavu ‘Beg iz raja’ i napravio svoju modernizovanu verziju ili kod druge po redu tapiserije kad je Biljana u liku drugarice Perijeve majke prepoznala Mariju Magdalenu. Meni to nikad ne bi palo na pamet“, konstatovala je Andrea.
NJoj se mnogo dopala i priča o klasama jer je to trenutno aktuelna tema, a posebno što je Biljana Srbljanović bez osuđivanja govorila o „novokomponovanom“ sloju društva koji učestvuje u rijalitijima tipa „Parovi“.
„To me je baš iznenadilo, što ih čak opravdava i razume jer smatra da su uskraćeni i što, uzimajući u obzir odakle su došli, ne vidi drugačiji izlaz iz njihove situacije“, kazala je Andrea.
„Čak i to što su izabrali je bolje od onoga što su mogli da rade“, precizirala je Zorana.
Jeleni se svidela Biljanina slobodna interpretacija Biblije. „Nije me ni na jedan način uvredila možda zato što naša generacija ne gleda tako na religiju“, zaključila je.
Sve tri su se složile da je neformalni jezik kojim se služila Biljana Srbljanović tokom vođenja kroz izložbu pun pogodak zato što je tako postigla prisan odnos sa publikom.
„Koliko je bilo ljudi? Više od sto sigurno! Na Fejsu dosad 6.000 na live streamingu!“, oduševljeno su nastavile do Beograda.
Bilo je negde oko 150 ljudi, što je mnogo za izložbu savremene vizuelne umetnosti, ali je naročit podvig to što je sastav publike bio veoma šarolik i što su svi pomno pratili sve što je Biljana Srbljanović govorila. Ona je to činila brzo, ne uzimajući dah, s mnogo strasti, živo gestikulirajući ispred svake od šest monumentalnih tapiserija Grejsona Perija, koje su, kako je objasnila, svojevrstan put ovog umetnika iz jedne u drugu klasu, od radničke, preko srednje, do najviše, i to s mnoštvom autobiografskih detalja. Uz to, ove tapiserije predstavljaju reference pre svega na ciklus gravira „Život razvratnika“ Vilijema Hogarta, umetnika iz 18. veka, ali i na poznate religiozne teme, ukazala je Srbljanović pozivajući publiku da to uporedi s reprodukcijama koje im je dala na početku. Prema njenim rečima, Perijeva uronjenost u religiozno slikarstvo ima veze sa njegovim transvetizmom, to jest, pasioniranošću i težnjom za izazivanjem snažnih emocija. Naravno, iako su u fokusu Perijeve umetnosti klase i radnička prava, u poređenju sa našim, britansko društvo se bitno razlikuje, skrenula je pažnju Srbljanović.
„Mi smo siromašni i pre radnička klasa, iako se kod nas stalno govori kako je od 90-ih pa nadalje došlo do propasti srednje klase a time i propasti čitavog društva. To nije netačno, ali, s druge strane, srednja klasa koju smo mi imali nije nalik onoj u poznom kapitalizmu koja zapravo pokreće ekonomiju napred“, primetila je dodavši da je Peri svoje radove podelio na tri faze – i to po dve tapiserije za svaku klasu koju obrađuje.
„I bez obzira na to što se Peri kao malo poziva na marksizam, pa ima tu radničku klasu, buržoaziju i tako dalje, meni se čini da je on, da prostite, više veberovski okrenut jer pravi nijanse u okviru samih klasa. Ne govori samo o novcu jer ne čini samo novac klasu“, istakla je Srbljanović, koja je od tapiserije do tapiserije bila sve slobodnija u interpretacijama i u korišćenju slenga.
To se mnogo dopalo publici koja ju je na kraju nagradila jakim aplauzom i još se dugo zadržala u obilasku postavke. Šteta što nije bilo prostora za pitanja jer bi bilo zanimljivo čuti kako se angažovanost Perijeve umetnosti uklapa, recimo, u to što za izradu svojih tapiserija iznajmljuje kvalifikovanu radnu snagu. Ali, jedva da se moglo i stići dotle, imajući u vidu narativni lavirint Perijevih tapiserija kroz koje se, prema rečima publike, mnogo može naučiti, naročito o delima starih majstora na koje se ovaj umetnik na različite načine poziva.
„Mnogo smo naučili“, rekao je stariji gospodin i nastavio: „Svima nama koji smo odrastali u prethodnom sistemu fali osnova na koju se ova izložba naslanja, a to je Biblija. Tu vrstu saznanja nam je Biljana omogućila kroz paralele koje je povukla tokom svog izlaganja. Sve je puno jasnije“, zaključio je.
Mlađa devojka, koja, kao i njen prethodnik i glavnina novosadske publike, nije želela da se predstavi, istakla je da joj se mnogo dopalo gledište Srbljanović, da je ona kompetentna da priča o ovoj vrsti umetnosti, između ostalog i zato što poznaje sve klasne razlike i ima mnogo iskustva.
„Sviđa mi se što je dovela razne ljude. Bila sam i na otvaranju i uopšte nije bio ovakav profil publike. Sad je privukla mlade i ljude koji su došli zbog nje, zato što im je valjda interesantna, a samim tim i da vide ova dela. Kod nas je ona veći selebriti nego Grejson Peri“, konstatovala je naša sagovornica. Dve drugarice su, kako kažu, dobile mnogo više nego što su očekivale, ali je jednoj od njih, koja se prvo našalila da ne priča za Danas, zasmetala mikrofonija, tako da neke delove uopšte nije čula.
„Kada sam stajala pored zvučnika, stalno mi je odzvanjalo i zbog gužve uopšte nisam videla Biljanu Srbljanović, a očekivala sam da ću to moći. Čitala sam njene drame, volim njen kontekst i zanima me šta misli. Izložba mi se mnogo dopala, ali ću sigurno doći i sama da je pogledam“, kazala je dobacivši na kraju: „E, i držite se vi tamo u Danasu!“
Osetljiva dušica
Biljana Srbljanović je prokomentarisala da je to što je Peri transseksualac mnogo više zanimalo ovdašnje medije nego bilo šta drugo. Ona je kazala da Perijeva izložba nije iz LGBT sfere i da on živi normativan život heteroseksualca. Oženjen je i ima ćerku, a, prema rečima Srbljanović, to što nosi upadljivu žensku odeću, koju inače sam kreira, govori da je stidljiv i „osetljiva dušica“ koja u javnosti radije egzistira pod maskom.
Svi dolaze ponovo
Niko od sagovornika Danasa nije imao negativan komentar na račun vođenja Biljane Srbljanović. Jedan mladić je samo kazao da mu je delimično zasmetalo što je često isticala sopstveno mišljenje, ali da je to očekivao i da bi tako bilo i da je bilo ko drugi vodio kroz postavku. Dominantan utisak je veoma pozitivan i svi sagovornici Danasa su rekli da žele obavezno ponovo da dođu i pogledaju izložbu. Ona će biti dostupna publici do 20. maja, a sva dela postavke „Taština malih razlika“ su u zajedničkom vlasništvu British Councila i kolekcije Art Councila, kojom upravlja londonski Southbank centar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.