Gradić Raška polovinom avgusta svake godine preplave posetioci sa svih strana. Glavni razlog je održavanje kulturne manifestacije Raške duhovne svečanosti koje su ove godine održane 24. put od 15. do 19. avgusta.
Svi programi su bili ispunjeni do poslednjeg mesta, ne samo zato što je, već tradicionalno, ulaz na sve događaje besplatan, već zbog kvaliteta onoga što se publici nudi. Na koncerte portugalskog dua Fado Iberia ili Flamenko seksteta Alfonsa i Migela Linaresa iz Kordobe koji su održani u Domu kulture jedva je moglo da se uđe, lepu posetu zabeležio je i koncert jednog od najznačajnijih kompozitora gitarske muzike Dušana Bogdanovića. Ovacijama su pozdravljeni i glumci Marija Vicković, Radovan Vujović i Branko Cvejić koji su odigrali predstavu „U Agoniji“ koji je prema tekstu Miroslava Krleže režirala Ana Đorđević. Svoje književne večeri imali su Matija Bećković, Dragan Velikić i Milisav Savić.
Upitali smo umetničkog direktora Nikšu Barlova po čemu će pamtiti ovogodišnje izdanje:
– Pamtiću ga, pre svega, po izuzetnim učesnicima, odličnoj poseti i vrlo pozitivnim reakcijama u kulturnoj javnosti i medijima. Takođe, gostovanjem vrsnih muzičara iz Portugalije i Španije, manifestacija je dobila i međunarodni karakter. To je bio jedan od naših dugoročnih ciljeva i u narednim godinama nastavićemo u tom pravcu, kaže Barlov za Danas.
Ove godine gosti su dočekani novim sloganom „Dobrodošli na prvu adresu“ Naš sagovornik kaže da je autor slogana Peca Popović čovek koji godinama svojim znanjem, iskustvom i jedinstvenom energijom pomaže Svečanosti. „Sloganom smo hteli da podsetimo, baš na veliki jubilej, 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, koliko je u civilizacijskom smislu važan ovaj deo naše zemlje. Raška je prva adresa naše državnosti, kulture, vere, jezika. Veoma smo ponosni na tu činjenicu, ali su, zbog toga, i naše obaveze veće“, upozorava Nikša Barlov.
RDS su poznate po visokim kriterijumima u izboru programa i učesnika koji tamo gostuju. NJihov umetnički direktor nam kaže da to nije lako, ali da kada se ima jasna ideja i koncept od koga se ne odustaje sve se može postići.
– Trudimo se budemo zanimljivi, aktuelni, da svake godine ponudimo neke nove sadržaje, da nađemo pravi odnos između visoke i popularne kulture. Da podsetimo na dokazane vrednosti i promovišemo nove ideje u kulturi, nauci i umetnosti. Istražujemo, pratimo veliki broj drugih festivala u zemlji i inostranstvu, imamo odličnu saradnju sa brojnim institucijama kulture i pojedincima, kaže Nikša Barlov koga smo zamolili da prokomentariše ogroman odziv publike koje je iz godine u godinu sve više.
– Mislim da za prave vrednosti uvek postoji publika. Naša publika je tokom godina videla i čula najbolje što ova zemlja ima iz oblasti kulture, umetnosti i nauke. Sa velikom pažnjom i u velikom broju prati program, svojim predlozima i sugestijama učestvuje u njegovom kreiranju i vrlo dobro zna šta je kvalitetno, a šta nije. Jaspers kaže da „biti čovek znači postajati čovekom“, mislim da je tako i sa publikom. Publika se kreira, edukuje i poštuje. Mi to radimo već 24 godine i mislim da smo u svojoj misiji uspeli. Veoma raduje, ali i obavezuje, činjenica da RDS imaju sve više poštovalaca. Mislim da smo ove godine imali najkvalitetniji program do sada i najbolju povratnu reakciju i od medija i od publike. Što se tiče kritika, pomenuo bih jedan komentar koji se odnosio na predstavu „U agoniji“, Miroslava Krleže. „Odakle Krleža na Raškim duhovnim svečanostima?“ S obzirom da je iste večeri predstavi prethodio program posvećen jubileju Ive Andrića, smatrali smo da će biti vrlo zanimljivo da, posle upravnice Andrićeve zadužbine dr Žanete Đukić Perišić i sjajnog Tike Stanića koji je govorio odlomke iz prve glave romana Na Drini ćuprija, vidimo jednu Krležinu predstavu. Kako je Krleža na jednom mestu primetio da mu se celog života „Andrić mota oko nogu kao i on Andriću“, a odnos ove dvojice velikana jugoslovenske književnosti i dalje izaziva veliko interesovanje i struke i šire javnosti, odlična reakcija publike i ovacije koje su glumci doživeli dokazuju da smo bili u pravu, RDS nam Nikša Barlov.
Iz godine u godinu u vreme održavanja RDS primetan je sve veći broj turista. Upitali smo našeg sagovornika da li misli da manifestacija čiji je umetnički direktor može da bude dobar turistički proizvod.
– Po rečima profesora Grega Ričardsa, sa univerziteta u Tilburgu, kulturni turizam je postao jedna od najpoželjnijih razvojnih mogućnosti u zemljama i regijama širom sveta, a kulturne manifestacije i kulturno nasleđe veoma dobar način da grad stvori identitet i da se razvija. Veoma bogato kulturno-istorijsko nasleđe(u najbližem okruženju nalaze se biseri srpskog srednjeg veka, manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, Stari Ras sa Sopoćanima, Đurđevi Stupovi, Petrova crkva i veliki broj, za širu javnost, manje poznatih crkava i crkvišta), Nacionalni park Kopaonik, Park prirode Golija i Jošanička Banja, daju posebnu težinu i značaj Raškim duhovnim svečanostima i čine jedinstven kulturno-turistički proizvod sa velikim razvojnim potencijalom. Za naš veliki jubilej spremamo brojna iznenađenja. Pripreme su već počele i ceo tim je spreman da vredno radi kako bismo na najbolji način obeležili četvrt veka postojanja. Dobri duh grada na prvoj adresi poručuje: Kultura je važna! Vidimo se sledeće godine u avgustu, napominje Nikša Barlov.
RDS na internetu
Veb stranica www.rds.org.rs napravljena je svedeno, ali veoma informativno. Tu se nalaze sve informacije o učesnicima i događanjima kao i o zanimljivoj istoriji ovog kulturnog dešavanja.
Arheolog Miomir Korać
Priznanje Stefan Prvovenčani
Ugledno priznanje Stevan Prvovenčani koje se tradicionalno dodeljuje za stalan doprinos kulturi i nauci pripalo je ove godine arheologu Miomiru Koraću zbog celokupnog doprinosa afirmaciji arheologije i podizanju svesti o značaju kulturnog nasleđa što je posebno vidljivo na primeru lokaliteta Viminacijum. Korać je odlučio da skroman novčani iznos nagrade pokloni porodici Vuković čija se deca školuju. Reč je o odličnim studentima i učenicima.
Projekat je sufinansiran sredstvima iz budzeta Opštine Raška
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.