Puritanci u ofanzivi na Almodovara

Najstariji i jedan od najglamuroznijih praznika pokretnih slika svečano će biti otvoren 1. septembra svetskom premijerom novog ostvarenja Pedra Almodovara Madres paralelas („Paralelne majke“), a povratak na Lido slavnog španskog sineaste poslednjih dana obeležavaju velike polemike na društvenim mrežama.

Puritance u njegovoj zemlji „uznemirio“ je plakat za ovaj film – bradavica iz koje curi mleko uokvirena siluetom oka, koji je producentska kuća El Deseo predstavila pre nekoliko dana.

Plakat je bio najava za premijeru Madres paralelas u Španiji 10. septembra, a čuvari ćudoređa su postavili pitanje na društvenim mrežama da li će instagram, poznat po cenzurisanju fotografija na kojima se pojavljuju gole ženske grudi, dozvoliti njegovo postavljanje.

Ofanziva na jednog od najvećih filmskih autora današnjice, čiji celokupni opus, pored izuzetne estetske vrednosti, obeležavaju upravo rušenje tabua, predrasuda, puritanskih i malograđanskih načela, iznenadila je Havijena Haena, umetnika koji je autor ovog plakata.

„Ako je ljudsko telo već hiljadama godina izvor inspiracije za umetnost, kako je moguće da danas, u 21. veku, postoje oni koji su skandalizovani ovakvim plakatom. Umetnički integritet i sloboda bili su ispred seksističke politike određene društvene mreže“, izjavio je Haen za vodeće španske medije.

To, međutim, nije zaustavilo negativnu kampanju i komentare na internetu pred samu premijeru filma Madres paralelas na 78. Mostri, koji su se iz Španije proširili i na puritance u Evropi, pa postoji sumnja, kako piše La sexta, da bi plakat mogao da bude cenzurisan na društvenim mrežama.

I dok se javno mnjenje deli na „za“ i „protiv“ Almodovara, veliki mag pokretnih slika spokojno se priprema za povratak na venecijansku Mostru, festival na kojem je, kako je izjavio, 1983. prikazana njegova komedija „Mračne navike“, i gde je rođen kao filmski reditelj.

„Sada, trideset osam godina kasnije, dobio sam poziv da otvorim ovaj festival, i ne mogu da opišem radost koju osećam i čast“, rekao je za časopis „Verajeti“.

Taj ljubavni odnos između Almodovara i Venecije potvrđuje i prestižni Zlatni lav za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, koji mu je uručen 2019. godine.

Novim filmom Madres paralelas, koji je snimao tokom pandemije, Almodovar se vraća svom ženskom univerzumu i svojoj fascinaciji majčinstvom, koja je prisutna u gotovo svim njegovim filmovima (prvog Oskara u karijeri dobio je 1998. za ostvarenje „Sve o mojoj majci“, a najpopularniju nagradu na svetu donela mu je i drama „Pričaj s njom“ u kategoriji najboljeg originalnog scenarija).

Čak i u njegovom „muškom“ i, po mnogima, autobiografskom filmu „Bol i slava“, nominovanom za Oskar, koji je Antoniju Banderasu 2019. doneo kansku Zlatnu palmu za najboljeg glumca, vrlo je emotivno i snažno prikazan lik majke koju je igrala Penelope Kruz.

Omiljena Almodovarova glumica i muza igra jednu od majki i u Madres paralelas, uz Aitanu Sančez Gijon i Milenu Smit.

„U ovom filmu, priči o potomcima i poreklu, majke se razlikuju od onih koje je Penelope ranije igrala. To su vrlo nesavršene majke, i to me je kao autora zanimalo, posebno zato što sam već snimio nekoliko filmova u kojima su majke požrtvovane herione. Ovo će pomalo biti i priča o neizbežnom prisustvu sećanja“, rekao je slavni sinesta za „Verajeti“, a preneli su italijanski mediji.

Zanimljivo je da u drami „Bol i slava“ glavni junak koji je homoseksualac govori i o svom detinjstvu, i u jednoj vrlo emotivnoj sceni kaže majci da mu je žao što nije ispunio njena očekivanja zato što je bio ono što jeste.

Odmah posle Kana, iako izbegava medije, Almodovar je dao veliki intervju za londonski Gardijan u formi vrlo intimne ispovesti.

Govorio je da je depresivan, da strahuje da su njegovi najbolji filmovi već prošlost, da vreme otkucava, njegovo telo slabi, i da je scenu u filmu „Bol i slava“ kada glavnog junaka, reditelja Maljoa, odvoze u operacionu salu, snimio kao „genaralnu probu za sopstvenu smrt“.

U istom intrevjuu, Almodovar je rekao i da nikada nije bio sin koga su njegovi roditelji želeli.

„Nisam bio srećan u La Manči, to je grub kraj, malograđanska, konzervativna sredina u kojoj niko ne razume senzualnost, radost života ili čak raskoš boja. Roditelji su živeli u 19. veku, a ja sam bio dete 21. veka. Najviše me je razumela moja majka, od nje sam imao ljubav i podršku, i ta bliskost sa njom, kao i sa mojim sestrama, nekako je odredila i na ‘čijoj sam strani’“, opisao je Almodovar svoj život.

Sorentino, Ben Aflek, Bardem…

Posle 2020. u kojoj je Mostra bila jedini veliki festival koji je tokom pandemije, iako redukovano, ipak imao živo izdanje, ove godine u Veneciju stižu najveća imene svetske kinematografije. Zlatni lav za životno delu dobiće američka glumica Džejmi Li Kertis i italijanski oskarovac Roberto Benjini, a crvenim tepihom na Lidu do 11. septembra prošetaće zvezde poput Meta Dejmona, Bena Afleka, Havijera Bardema, Olivije Kolman, Kristen Stjuart, Adama Drajvera…

U glavnom takmičarskog programu, pored Almodovarovog filma, biće prikazana još 22 naslova, među kojima su nova ostvarenja Ridlija Skota (istorijska drama „Poslednji dvoboj“), Džejn Kempion („Moć psa“), Denija Vilneva (spektakl „Dina), Pabla Larena („Spenser“). U Veneciju se vraćaju i Pol Šreder (Brojač karata“), Mišel Franko („Zalazak sunca“), Edgar Rajt („Poslednja noć u Sohou“)…

Svetsku premijeru na Mostri imaće i novi film Paola Sorentina, oskarovca i jednog od najprovokativnijih autora današnjice, koji se filmom „Božja ruka“ vraća u Napulj svoje mladosti. Tu su i Leonardo di Konstanco („Unutrašnji kavez“ sa bardom Tonijem Seviljom u glavnoj ulozi), Gzavije Đanoli („Izgubljene iluzije“), Mikelanđelo Framartin („Il Buco“)…

Najava Oskara

O festivalskim nagradama odlučivaće žiri koji predvodi južnokorejski oskarovac Bong Džon – Ho, a, kako je izjavio umetnički direktor Mostre Alberto Barbera, Venecija već tradicionalno „unapred zna“ ko će dobiti Oskara i veruje da će to najaviti i ove godine.

„Rediteljka Kloi Žao posle Zlatnog lava osvojila je ove godine Oskar, isto kao i Tod Filips sa ‘Džokerom’, Noe Bumbaha sa ‘Pričom i braku’, Alehandro Injaritu sa ‘Čovekom pticom’. Mislim da ćemo opet videti nekog kako se sa crvenog tepiha na Lidu iduće godine premešta na crveni tepih ceremonije Oskara. Ovogodišnja selekecija je prevazišla moja očekivanja, ali moram da kažem da veoma žalim što u njoj nije novi film Giljerma del Tora ‘Aleje košmara’, jer još nije završen“, rekao je Barbera predstavljajući 78. festival, koji će se, kako je naglasio, održavati u skladu sa epidemiološkim merama – od svakog posetioca očekivaće se „Zelena propusnica“.