Putin ni na koji način nije uticao na konačnu verziju filma

Ja mislim da je cilj Vladimira Putina i njegove administracije da Rusija ostane netaknuta, sigurna i poštovana zbog svojih ruskih interesa. U isto vreme, verujem da je od svog govora u Minhenu 2007. godine izazvao Sjedinjene Američke Država, njihovu moć i koncept unipolarnog sistema. On predlaže svet ravnoteže, svet više centara moći. To je njegov cilj“, kaže u ekskluzivnoj izjavi za Danas slavni američki reditelj Oliver Stoun.

Na pitanje treba li da se plašimo narastajuće ruske moći zbog koje se Srbija ponekad oseća kao njen talac, kao što je slučaj sa državama pod NATO-om, što on često pominje, Stoun odgovara da su veze između Srbije i Rusije jako stare.

„Postoje, naravno, nekada rizici ili tragedije, ali ne vidim to kao problem. Mislim da su Rusi svesni toga da bi bila greška kada bi se na bilo koji način ponašali agresivno prema Srbiji. To bi im se samo vratilo. Ali s druge strane ne mogu ni da se ponašaju uplašeno, jer će to neko iskoristiti protiv njih. Mnogo njih je okrenuto protiv Rusije. Postavili ste mi jako teško pitanje, ne znam tačne specifičnosti vaših odnosa“, precizirao je reditelj.

Na objašnjenje da se odnos dve zemlje može videti u činjenici da je premijerka Srbije Ana Brnabić morala da nosi stenogram intervjua za Blumberg ruskom ambasadoru u Srbiji Aleksandru Čepurinu kako bi ga uverila da je izjava o izboru između Evropske unije i Rusije pogrešno interpretirana, Stoun se nasmejao.

– Ne mogu da komentarišem tu situaciju jer je vrlo specifična i vezana je isključivo za Srbiju i Rusiju. Meni to lično deluje čudno – kazao je Stoun za Danas.

Američki reditelj predstavio je na 23. Sarajevo film festivalu svoj novi film „Intervju s Putinom“.

Predsednik Rusije u drugačijem svetlu

Stoun je u trajanju od dve godine razgovarao s predsednikom Ruske Federacije, što je proizvelo skoro 20 sati snimljenog materijala. Film je sveden na četvorosatni mini-serijal podeljen na četiri epizode. „Intervju s Putinom“ je premijerno emitovala televizijska kuća Šoutajm u junu, najavivši ga sloganom „Upoznajte svog neprijatelja“ ili, preciznije, rečima samog reditelja: pozivom na konačni mir između SAD-a i Rusije.

Nakon Kastra i Čaveza, o kojima je pre toga snimao dokumentarce, Stoun je odlučio da upozna još jednog večitog američkog suparnika. Razgovarajući sa Putinom u moskovskom Kremlju, u krajnje prijateljskom odnosu ispunjenom velikom dozom poštovanja između sagovornika, Stoun je publici predstavio drugačijeg Putina u odnosu na stereotipnu sliku koju mediji o njemu predstavljaju na Zapadu, čak otkrivajući neke nepoznate detalje iz njegovog života i ispravljajući neke netačne podatke. U „Intervjuu“, Putin kaže da želi dobre i prijateljske odnose sa SAD-om i EU, sam vozi auto, opušteno šeta i veselo čavrlja, a čak se ponekad i nasmeje. Ipak, veliki deo javnosti u Americi „osudio“ je Stouna da veliča lik i delo Vladimira Putina, te da je intervju pristupio krajnje subjektivno, apsolutno zaslepljen likom i delom ruskog lidera, budući da Stoun ne postavlja Putinu ona najteža pitanja.

Mogao sam Putina sve da pitam

„Ja sam ovome pristupio kao reditelj. Ja sam reditelj koji intervjuiše šefa jedne države. Moram da poštujem vođu te države. Da sam smatrao da se podsmeva onome što radimo, sigurno da bih se i ja drugačije ponašao. Ali poštovao sam ga sa dozom poverenja. Otkrio sam mnogo toga o njemu. Mnogo toga sam znao i pre spremajući se za intervjue. Optužbe za ubistva, slučaj Aleksandra Litvinjenka, za koji mislim da je laž… Znao sam šta je tačno, a šta nije. Nisam hteo da trošim svoje vreme na takve stvari“, kazao je Stoun nakon projekcije filma u razgovora sa sarajevskom publikom.

On je dodao da je stvar anglomentaliteta da onaj ko intervjuiše treba da bude „strog i da postavlja teška pitanja i dovodi u sumnju sve što njegov sagovornik kaže“. „Ne mislim da je to moj stil. Ali pre svega, ja sam reditelj, ne novinar. A video sam i šta se dešava kada se prema stranim vođama ponašate kao da imate pravo da ih ispitujete u Gvantanamu. To ne funkcioniše. Ne bi ni ovde. Morate da poštujete svog domaćina. Možete da se raspravljate, kao što smo se mi raspravljali o nekim pitanjima“, precizira reditelj.

On je objasnio da je sve oko filma počelo spontano. Kako kaže, izraslo je sa njegovim igranim filmom „Snouden“, zbog koga je često posećivao Moskvu razgovarajući sa bivšim američkim obaveštajcem Edvardom Snoudenom. „Sreo sam Putina na jednom događaju i pitao sam ga o Snoudenu. On mi je dao vrlo koncizan odgovor, koji je bio nešto potpuno drugačiji u odnosu na ono što inače čujemo na Zapadu. Zato mi je to bilo važno da se čuje šta Rusi misle. Rečeno nam je mnogo strašnih stvari. Posebno u Britaniji i Americi. Nešto je možda tačno, nešto nije. Ali ja se vodim time da čovek treba sam da kaže šta ima i da mi treba da ga poslušamo. Onda možemo da pričamo o tome da li mu verujemo. Ali to je veliki problem u Americi, to što ne žele da slušaju. I sam sam imao mnogo problema sa kritikom u Americi. Većina medija je vrlo zatvorena. A to je jako tužno“, kazao je Stoun dodajući da sa godinama za reditelja sve postaje mnogo teže, ali mi i ono što radi mnogo više znači.

On je pojasnio da su njegovi producenti pitali Putina da li bi mogli da urade intervju, na šta je on pristao. „Odmah nakon što smo snimili poslednju scenu u filmu „Snouden“, prešli smo u Kremlj. Snimali smo tri dana po dva-tri sata. Nekada smo čekali i po nekoliko sati da bi nastavili razgovor. Da mu se nije sviđalo to što radimo, ne bi nas pozvao nazad. Ovo je raslo tokom dve godine. Tri puta smo dolazili i mislili smo da se sve završilo. Da imamo naš portret ruskog predsednika.

Kako je pobeda Trampa uticala na film

Ali onda su se dogodili američki izbori i niko nije predvideo da će Tramp pobediti zbog čega smo morali da dođemo i četvrti put u februaru ove godine. Nije bilo pravila, mogao sam sve da ga pitam“, priča Stoun dodajući da je Putin ni na koji način nije uticao na konačnu verziju filma, te da nije siguran ni da je još uvek pogledao ceo četvorosatni film.

„Zašto bi pričao sa Zapadom? Nikada nije imao dobar intervju za neki zapadnjački mediji. Možda reditelj može da pokaže njegovu drugačiju stranu. Radio je jako dobre intervjue za nemačke medije, za ruske… ali nikada nisam video nešto dobro u Americi. Možda je to što je prihvatio da snimamo film bio deo njegove strategije, ali šta je loše u tome. Ako je on vođa, i voleo bi da ima dobre odnose sa Zapadom, šta je tu loše“, kazao je Stoun odgovarajući na pitanje da li je Putin iskoristio njegov film za sopstvenu promociju.

Mediji, cenzura, kritike

Na pitanje zašto s Putinom nije razgovarao više o cenzuri medija u Rusiji, Stoun kaže da i te kako ima kritike na račun predsednika u ruskim medijima. „Video sam čak i neke članke. Ali nisam siguran koliko to duboko ide. Činjenica je da ga ljudi podržavaju i podržavali su ga kroz tri mandata. I to niko ne spori. Dok je američki izborni sistem lažan. To smo videli mnogo puta. Da republikanci dovode u pitanje glas crnaca, siromašnih… da oni imaju veliki problem da se nađu na spisku birača. Na izborima 2012. godina u Rusiji, Putin o tome ne govori u velikoj meri, ali se može videti na filmu, Amerikanci su se direktno umešali. To vidimo i u filmu kada kažu potpuno otvoreno da su dali ogromne sume novca. Dok se SAD sad iznenađuju kako Rusija sme da se meša u njihove izbore i optužuju ih za hakerske napade. Prvo za to nema dokaza, a druga stvar je kako možemo da se ljutimo kada mi radimo potpuno istu stvar u svakoj zemlji u inostranstvu. To je neverovatno licemerno“, priča Stoun.

NATO, Evropa, Kosovo

On je precizirao da kada govori o Zapadu obično govori o SAD, jer je ona centar svi tih aktivnosti. „Govorimo o Zapadu, ali druge zemlje nemaju slobodnu volju. NATO kontroliše Evropu. I kao što kaže Putin, ti ljudi nisu saveznici već taoci. Zašto? Na njihovoj teritoriji se nalazi nuklearno oružje i može se koristiti samo po volji Amerikanaca. To nema veze sa Britancima, Francuzima, Italijanima… Šta se dešava u Kampu Boudstil na Kosovu? Sećate se tog mesta? To je jedna vrlo ozbiljna ogromna vojna instalacija. To je ozbiljna stvar. Mi smo velika imperija a to niko ne govori“, kaže Stoun.

Veliki deo filma čine Stounovi razgovori sa Putinom o situaciji u Ukrajini i posebno na Krimu. Ali i tokom takvih tema, reditelj ne dovodi u pitanje Putinov stav, čak ni po pitanju etnički zasnovanih referenduma.

„Nije bilo nikakvih nemira na Krimu u poređenju sa drugim delovima Ukrajine. Zašto? Da je bilo nezadovoljnih rezultatima referenduma, to bi se do sada pokazalo. Kosovo se dogodilo i pojavila se ideja na Zapadu da autonomija treba da postoji. Šta misli Zapad zašto bi autonomija trebalo da postoji? Kosovo se odvojilo i Srbija nije imala nikakve veze sa tim. Krenuli su svojim putem. Ova situacija je nastala tako što je krimski parlament koji postoji po svim ukrajinskim zakonima glasao za referendum. I taj referendum se dogodio. Putin sam kaže da su to ljudi sa Krima želeli. U to vreme je postojao veliki strah na Krimu da će se nova vlast obračunati s njima. Strahovali su se da će nasilje doći do njih. To je zanimljiva priča. Pojavilo bi se nasilje da je zaista bilo problema“, smatra Stoun, dodajući da ne zna dovoljno o odnosima unutar Bosne i Hercegovine da bi mogao da govori o tome u poređenju sa referendumom u Ukrajini.

„Kada govorite sa ljudima u Ukrajini, gde postoji velika ruska zajednica, oni kažu da su se osećali ugroženo. Imali su osećaj da će nastradati, a ukrajinska vojska ih nije branila, jer su morali da se povuku. Ubice su bili ti fašistički elementi. To je teško dokazati. Ali meni je ta priča bila važna jer za nju nikada nisam čuo na Zapadu. Novinari su to proglasili teorijom zavere, ruskom propagandom. Ali te fašističke frakcije su zaista postojale. To znam jer znam i istoriju Drugog svetskog rata. Kada je CIA pokušala da rasparča SSSR, činili su to tako što su podsticali ukrajinske patriote, eksnaci tipove. Oni su bili tu da destabilizuju situaciju. Ukrajina je oduvek bila važna SAD. Bila je dragulj u američkom oku i na kraju su je i dobili“, kaže Stoun.

On smatra da je Putin bio „nevin“ prvih godina svoje vladavine po pitanju odnosa sa SAD, te da se probudio negde 2006. da bi godinu dana kasnije svojim govorom u Minhenu pokazao šta želi. „Ne sećam se da je iko u Americi išta pisao o tom govoru, a on je gotovo kao manifest. Putin kaže da svet više ne može biti unipolaran. Mora da ima više centara moći. On to govori sve vreme, ali ga niko ne sluša. On ističe da moramo da imamo mir. U Americi svi žive od dana do dana. Tramp tvituje šta se događa u tom trenutku i sve vesti su dnevni događaji, ali Putin govori kako treba gledati u 25-50 godina u budućnost. To treba državi – vođa koji razmišlja o budućnosti. Ne vidim da toga ima na Zapadu. Zapad se ponaša kao bogati pijani bankrotirani milijarder koji živi od dana do dana. Sada ćemo pozajmiti pare, a sutra ćemo da razmislimo kako ćemo da ih vratimo“, zaključio je Stoun.

Uvek navijam za autsajdere

– Ove teme su u mom DNK. Ja i u sportu uvek navijam za autsajdere. Rusija nikada nije bila na dobrom glasu u mojoj zemlji. Tokom Drugog svetskog rata Staljina su voleli u Americi. Ali sa Hladnim ratom Rusija je postala neprijatelj, kako je i danas – priča Oliver Stoun.

Putin je disciplinovan čovek

– Razvili smo nekakav odnos tokom dve godine. Putin je vrlo disciplinovan čovek. Radi 12 sati dnevno. Potpuno je posvećen poslu. Spava šest sati. Vežba kako kaže svaki dan – kaže Oliver Stoun.

Putin i Stoun gledaju Kjubrikov klasik

Jedna od najzanimljivijih scena u filmu „Intervju s Putinom“ je kada Oliver Stoun i Vladimir Putin gledaju zajedno klasik Stenlija Kjubrika „Doktor Strejndžlav“.

– To je bila moja ideja. Asistent ruskog predsednika me je pitao zašto gubim vreme na gledanje filma. Kazao je da treba da ga pitam važne stvari, kad već imam taj pristup. Ali rekao sam mu da želim da to vidi. Da tu postoji važna poruka o konceptu nuklearne nesreće i odnosima Rusije i SAD. Mislim da se nije nasmejao nijednom tokom projekcije. Da je ozbiljno odgledao film. Rekao je na kraju da to može da se dogodi. To je bilo to. Mislim da on nije neko ko se mnogo smeje, a najviše se smeje svojim šalama – kazao je Stoun.

Putin je u rangu Bizmarka

– Putin zna američka ograničenja. On zna da američku politiku ne smišljaju predsednici. Svestan je toga. I svestan je da sada razgovara sa čovekom koji se često ponaša iracionalno. On kaže u filmu da je Tramp vodio dobru kampanju, da je znao kako da dođe do glasača, ali kaže i da je ponekad išao predaleko. On razume koliko sve to može da postane iracionalno. Ali sa Putinom je tako. On sve mirno prihvata. Rekli ste to i to, ok, sada to dokažite. Videćemo. Putin je realista. Pragmatičan. On je u rangu Bizmarka. Kisindžer to često govori, ali ga niko ne sluša – smatra Oliver Stoun.

Amerikanci potcenjuju Ruse

– Govorim Amerikancima da potcenjujete Ruse. Neće vam se oni predati, jer ste vi najmoćniji i najbogatiji. Udarićete u zid i biće to ozbiljan problem. Rusija, Iran, Kina, Severna Koreja… sve ove zemlje se bore da ustanove svoj osećaj suvereniteta u svetu u kome nema suvereniteta. SAD i NATO imaju suverenitet nad svim državama u Evropi, uključujući ovu – kaže Oliver Stoun.

Interesi CIA i američki interesi nisu jedno isto

– Interesi CIA i američki interesi nisu jedno isto. CIA je korumpirana skupina od samog početka. Predstavljaju se kao heroji. Tako ih i mediji vide. Uvek kažu da CIA radi dobar posao i ljudi veruju u to. Ako ste srećni, onda vidite izvan toga. Živimo u orvelovskom svetu gde je bolje biti ispranog mozga, ali ja to ne mogu. Sada imam dovoljno godina. Nekada sam i ja verovao u to. Išao sam u Vijetnam. Služio sam svojoj zemlji. Ali sada vidim kroz to što oni govore i mislim da mnogo Amerikanaca isto to čini – priča reditelj.