„Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić korak bliži nominaciji za Oskara

Među 15 naslova koji su izabrani od 93 kandidata iz zemalja širom sveta nema srpskog predstavnika „Dare iz Jasenovca“.

Pored filma Jasmile Žbanić, među ostvarenjima koji su na korak do zvaničnih nominacija za Oskara su i: „Još jedna tura“ (Danska), „Nas dve“ (Francuska), „Nada“ (Norveška), „Dragi drugovi“ (Rusija), „Šarlatan“ (Češka), „Prokletstvo ožalošćene žene“ (Gvatemala), „Deca sunca“ (Iran), „Sunce“ (Tajvan), „I’m No Longer Here“ (Meksiko), „The Mole Agent“ (Čile), „Kolektiv“ (Rumunija), „Better Days“ (Hongkong), „Night of the Kings“ (Obala Slonovače), „The Man Who Sold His Skin“ (Tunis).

Radnja filma „Quo vadis, Aida?“ dešava se u julu 1995, kada Aida, prevoditeljka za Ujedinjene nacije, pokušava da spasi svoju porodicu nakon što Vojska Republike Srpske preuzima Srebrenicu. Rediteljka je u razgovoru za Danas povodom regionalne distribucije filma rekla da je ovo ostvarenje bazirano na činjenicama do kojih je došla čitajući svedočenja i knjige, gledajući video-materijale, razgovarajući sa ekspertima i svedocima, te da je, iako je to priča o ženi koja se bori za svoju porodicu, želela da sve ono što su bile istorijske okolnosti bude tačno. Ona je istakla i da je genocid u Srebrenici samo okvir za priču o nemoći pred zlom, koje se na kraju povlači pred budućnošću i decom.

– To su naše paralelne stvarnosti – imamo mogućnost da na nov način idemo dalje i slavimo ljepotu života ili da opet živimo u sukobima. Nama je prvo potreban dobar psiho tretman jer smo traumatizirano društvo koje umjesto hrabrog sučeljavanja sa problemima ima potrebu za daljom viktimizacijom, što često rezultira agresijom. A da ne govorim koliko je nasilje dio naše kulture i svakodnevnice. Zato je na kraju filma pitanje, da li može drugačije ili će sva ta djeca opet raditi isto? – istakla je tom prilikom Jasmila Žbanić.

Film je svoju svetsku premijeru imao 3. septembra 2020. na 77. Venecijanskom filmskom festivalu, a zatim bio prikazan u Torontu i drugim brojnim međunarodnim manifestacijama. Filmski kritičari iz brojnih svetskih medija poput britanskog Gardijana ili američkog Holivud riportera i Varajetija hvalili su ovo ostvarenje snimljeno u koprodukciji devet zemalja (uz BiH, tu su i producenti iz Austrije, Rumunije, Holandije, Nemačke, Poljske, Francuske, Norveške i Turske), uvek ističući na prvom mestu talenat i glumu Jasne Đuričić.

Film „Quo vadis, Aida?“ našao se i među pet nominovanih ostvarenja za američke nagrade Spirit, koje se dodeljuju ostvarenjima nezavisne kinematografije, kao i u užem izboru za priznanja BAFTA za najbolji strani film, dok je Jasmila Žbanić među 20 reditelja nominovanih za nagrade Britanske filmske i televizijske akademije (zvanične nominacije biće saopštene 9. marta). Inače, Bosna i Hercegovina već ima jednog Oskara za „Ničiju zemlju“ Danisa Tanovića, koja je 2001. proglašena za najbolji strani film.

Trenutno za glavnog favorita u kategoriji najbolji međunarodni film važi „Još jedna tura“ Tomasa Vinterberga, koji je trijumfovao i na dodeli nagrada Evropske filmske akademije. Reč je o priči o četiri prijatelja koji rade kao profesori u srednjoj školi i koji pokušavaju da poboljšaju svoj život time što eksperimentišu konstantnim održavanjem određenog nivoa alkohola u krvi. Ako je sudeći po prognozama filmskih kritičara, ovaj naslov ima ozbiljne šanse da bude nominovan i u drugim kategorijama, pre svega za najbolju režiju i najbolji film, kao i za najboljeg glavnog glumca (Mads Mikelsen).

Da će se naši u najužih pet govori se i o drami „Nas dve“ (Francuska) o dve penzionerke i susetke koje se tajno vole decenijama, zatim o filmu „Nada“ (Norveška) o odnosu dvoje umetnika, Tomasa i Anje, koji zapada u krizu nakon što Anji dijagnostikuju po život opasno oboljenje, te ostvarenju „Dragi drugovi“ (Rusija) slavnog Andreja Končalovskog o istinitim događajima iz 1962. godine, kada su mirni protesti radnika okončani izlaskom vojske na ulice i krvavim obračunom sa štrajkačima. Kao mogući nominovani viđeni su i „Šarlatan“ (Češka) Agnješke Holand o Janu Miklašeku uspešnom češkom iscelitelju koji je tokom 50-ih lečio ljude koristeći intuiciju i lekovito bilje, kao i horor „Prokletstvo ožalošćene žene“ (Gvatemala), koji je ovih dana nominovan i za Zlatni globus.

Američka akademija filmskih umetnosti i nauka napravila je uži izbor kandidata za Oskara u devet kategorija. Osim kandidata za najbolji strani film, poznat je i širi izbor za najbolji dugometražni dokumentarni, kratki dokumentarni, igrani kratki, animirani kratki film, kao i za najbolju šminku, vizuelne efekte, muziku i originalnu pesmu. Novi krug glasanja zakazan je od 5. do 10. marta a nominovani za nagrade Američke akademije biće saopšteni 15. marta. Ceremonija dodele Oskara zakazana je za 25. april u Los Anđelesu.