Rad „Nova zemlja“ u okviru izložbe „Efekat pregleda“ u Muzeju savremene umetnosti

Premda je očigledno da u ovom trenutku treba bolje da čuvamo sopstvenu rodnu planetu, vrlo je moguće da će kolonizacija našeg sunčevog sistema biti krajnje rešenje za dugoročni opstanak naše vrste.

Ipak, potreban je čitav niz tehničkih proboja da bismo mogli da presadimo i održimo život van Zemlje.

Jedna od tih bitnih inovacija biće teraformiranje – proces kojim se nenastanjiva sredina, npr. planeta koja je previše hladna, topla, ili na kojoj disanje nije moguće, menja tako da pogoduje životu ljudi.

Rad Nova zemlja bavi se procesom preobražavanja neke prirodne sredine tako što joj se donosi energija.

To je dijalektičan proces, pošto može i da stvara i da razara.

Pokretački element takvog preobražavanja jeste sunce.

Ovaj proces nije nikakav futuristički scenario, već predstavlja upravo ono što se dešava na Zemlji u ovom trenutku, u kojem proces atmosferskih promena prouzrokovan sve većim ispuštanjem CO2 zagreva našu planetu i ubrzava proces klimatskih promena.

Implicitni paradoks ovoga rada jeste taj što ćemo možda morati da pretvorimo Mars u nastanjivo okruženje upravo zato što svoju rodnu planetu pretvaramo u nenastanjivu sredinu.

U radu se kombinuju snimci predela prekrivenih lednicima na Islandu i krajolika koje je na Marsu snimilo vozilo Curiosity.