Rada je bila čudo mladolikosti i vitalnosti, gejzir znanja i radoznalosti

„Toliko je reči koje mi se vrzmaju i prepliću po glavi kada mislim o Radi. Lepota. Srčanost. Britkost. Hrabrost. Neumornost. Disciplina. Širokogrudost. Vedrina. Iskričavost.Odlučnost.Lojalnost. I još i još i još…Ali, jedna reč ipak nadglasava ostale. ČUDO.

Jer, Rada jeste bila i biće čudo, zapisala je dramaturšinja Katarina Pejović, dodajući da razlog tome nije samo njena „čudesna mladolikost i vitalnost bez hirurških noževa i čarobnih injekcija, za kojom čezne i gine većina Holivuda, a danas, na vrhuncu imperativa lepote i mladosti, već i toliko onih koje nazivamo ‘običnim ljudima’.

Za Radu je glumački poziv, kako ističe,  bio je mnogo više od umeća oblikovanja izvođačkog talenta.

„Rada je bila vulkan i gejzir znanja i razumevanja. Njena obrazovanost, radoznalost i čulo za novo nisu je zaustavili tek na institucionalnoj pripadnosti, već su je vodili tamo gde se upisala kao sa/učesnik nekih od najprogresivnijih pozorišnih poduhvata, od 70-ih godina nadalje.

Rada je bila borac u najdubljem smislu reči, jer je živela i borila se ZA, a nikad PROTIV. Borila se za umetnost, za ideale koji se samo kroz nju mogu iskazati u svom najčišćem obliku. Tako je i feminizam za nju bio prirodan pogled na svet, bilo da ga je živela, pisala o njemu ili ga utelovljavala na sceni.

Rada je bila čovek nepresušne energije, jedan pravi mali nuklearni reaktor. I sigurno nije slučajnost da je Dragan pored sebe imao u ljudskom obličju ono što je gradio na polju primenjene nuklearne fizike. Ali, ko će proniknuti u tajnu Radinih atoma i njihovog magičnog reaktivnog plesa?

Rada je bila veliki prijatelj. Njena odanost i postojanost pobedile su ljudske lomove i jazove, razarajuće nasleđe 90-ih, za primer i nauk svima nama.

Radin nadmladalački duh nije poznavao generacijske granice i mogla se podičiti prijateljima i saradnicima i triput mlađima od nje, ali samo po godinama.

Čudno je govoriti u Radi u prošlom vremenu. Ona nekako uvek pripada sadašnjem trenutku, ovome ovde i sada kojim odzvanja njen grleni smeh i obasjava ga blistavost njenog osmeha.

Rada je u mom životu još od pre mog rođenja.

Moj tata i Rada, vršnjaci, bili su gimnazijski prvaci Beograda u tangu.

Rada je divna mama Radana, životnog drugara mog srca, a on njoj zauzvrat sin kakvog je samo poželeti mogla, u svakom smislu.

Putuj mirno u svetlo, Rado draga, čudo naše, i znaj da si obasuta ljubavlju i zahvalnošću tolikih nas“, poručila je Katarina Pejović u svom tekstu.