Rade Šerbedžija: Kritičan sam prema vlastima pa moji koncerti ispadnu angažovana predstava

Jedan od najvećih glumaca i umetnika uopšte sa ovih prostora Rade Šerbedžija će sa orkestrom „Zapadni kolodvor“ 26. oktobra nastupiti na koncertu pod nazivom „Zbog tebe, zbog sebe, zbog drugih“, u mts Dvorani.

Ovom prilikom je istakao da ga najlepša sećanja vezuju za Dvoranu Doma sindikata, najviše zbog Arsena Dedića.

– To su bile sedamdesete i osamdesete kada je on imao velike koncerte u Domu sindikata i to je bilo kultno mesto gde su nastupali najveći autori i pevači, doba kada je Arsen Dedić štampao svoju prvu knjigu, „Brod u boci“, a ja sam na njegovim koncertima govorio pesme, „Ne daj se, Ines“, „Popodnevnu pjesmu“, „Brod u boci“ i tako dalje… Pošto se on skandalizirao ovih narodnih pesama, kad neko zapeva, rekao je da jedino mene može slušati kad pevam „Zbog tebe sam tarabe preskak’o“… Tako je ustanovio da ponekad ja sa njima pevam. Najdivnije uspomene me vežu uz njega i uz njegove goste sa koncerata, kada sam počeo ozbiljnije da se bavim muzikom. Vrlo često sam i rado dolazio i u stari Dom sindikata i sada u ovu novu mts Dvoranu – kazao je Šerbedžija.

Publika koja dolazi na njegove nastupe je, kaže, slične generacije kao i on, dosta ljudi od četrdesetak godina, međutim, iznenađuje ga to što dolazi i neka mlada publika.

– Ja nisam neki naročit pevač da te visoke tonove izvodim kao Zdravko Čolić, koji je brilijantan. Spadam u ljude koji rade koncerte najpre zbog toga što sam izgubio svoj teatar, na svom jeziku, ’91. godine. Meni je užasno falio direktan kontakt sa publikom. Pevanje je moj nadomest za teatar, a tako izgledaju i moji koncerti. LJudi su voleli na mojim pločama poeziju koju sam govorio, i to nisu potpuno pevački koncerti, te se zbog dramaturgije mogu doživeti kao pozorišna predstava. To ljudi očekuju od mene, ta mlada generacija je u tome pronašla interesantnost. Pošto sam i sam kantautor, moji tekstovi polaze od ljubavne poezije, a zapravo preovladavaju društveno angažovani tekstovi kroz humor i satiru, koji na neki način komentarišu naše živote, stvarnost. Vrlo često sam kritičan prema vlastima, svima, ne pojedincima već uopšte vlasti kao autoritetima, i u tom smislu napravim takvu priču na koncertima da ispadnu angažovana predstava – zapazio je Šerbedžija.

On se prisetio i svojih „skromnih“ pevačkih početaka i Krležine monodrame „Moj obračun s njima“, koja je bila „vrlo, vrlo angažovana i vrlo oštra i u onom sistemu, komunističkom, socijalističkom“. I danas, kada je ponekada izvodi, veoma je angažovana i oštra.

– Kada sam se zatekao u Sloveniji ’92. godine, koju zovem moj „ratni raj“, sa jednim mladim glumcem i klaviristom i sinom Danilom koji je tada imao dvadesetak godina, koncerte koje smo radili su zapravo bili antiratni protesti. Potom sam to vrlo često radio i sa Vanesom Redgrejv po svetu. Došli smo u Beograd, sredinom devedesetih, prvi put nakon ’92. ni manje ni više nego u Sava Centar, i u jednom danu napunili dva koncerta. Prvi je bio rasprodat odmah, a onda smo rasprodali i drugi, tako da smo imali u jednoj večeri 8.000 ljudi, što je moj zapravo najveći muzički uspeh. To je nekada bilo vezano uz politiku, jer sam ja čovek koji je bio protiv rata i tako se deklarisao i imao mnogo problema od svih vlasti u bivšoj Jugoslaviji – prisetio se Šerbedžija.

No, koncerti su, kaže umetnik, njegov hobi. U pozorištu nastupa u Ulysses teatru, u predstavama koje režira njegova žena (Lenka Udovički).

– To je jedna posebna misija, tamo sam igrao predstave „Kralja Lira“, koje me uvek ispune, jer to je uloga mog života i to je nešto posebno za mene što publika oseti – kazao je on, praveći paralelu – To je kod koncerata čudno, više se umorim nego kod kralja Lira. Ponese te publika i ti sam dođeš u tu neku temperaturu i energiju. Pevanje i koncerti koji u sebi imaju tu snagu i koji su zahtevni umore čoveka. Vidiš kako Zdravko Čolić uvek bude znojav nakon koncerta – kazao je Šerbedžija kroz osmeh.