Rade Šerbedžija o pesmi „Neću protiv druga svog“ koja nikad nije objavljena u Beogradu

„Tu pesmu sam napisao 1991. godine. Izveo sam je prvi put na mitingu u Parku pionira povodom bombard0vanja Dubrovnika. Tamo je bilo, u tom parku, stotinjak ljudi, među kojima i moji mnogi beogradski prijatelji, glumci koji su bili u antiratnom pokretu i protiv Miloševićeve politike. Tu je bila Mira Karanović, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Voja Brajević, Branka Petrić, Seka Sabljić… Mnogi umetnici, moje kolege. Onda sam za to napisao tu pjesmu, kao poruku mladim ljudima da ne idu u taj rat“, kazao je Šerbedžija, a prenosi Oslobođenje.

Pesma nikad nije bila objavljena u Beogradu, ali u Sarajevu je postala hit, ovjasnio je Šerbedžija.

„U to doba sam ja često živeo više u Sarajevu nego u Beogradu, 1990. godine sam živeo u Beogradu sa mojom Lenkom, sve do maja 1992. godine. Ali sam gotovo više bio u Sarajevu. Tamo, kao da su se ljudi bojali da će i tamo krenuti rat. Tamo sam se družio sa Kemalom Montenom, Dačom Popovićem, celom mladom generacijom dizajnera, a oni su kao klinci bili glavni dizajneri“, objasnio je on.

Govorio je Šerbedžija i na mirovnim protestima u Sarajevu. U svojoj knjizi prepričao je situaciju kada je zaustavljen autobus na izlazu iz Sarajeva. Zahvaljujući njemu, autobus je pušten.

„Ne mogu se tačno setiti datuma. Već je počelo bombardovanje. Ja sam došao u Sarajevo da promovišemo taj moj album ‘Neću protiv druga svog’. Kemo je napravio celu ploču. Došao sam na promociju, a krenuo je rat. Tamo ostanem 15-16 dana. Mnoge smo koncerte radili tada, Kemo, Dačo, ja, dolazila je Mira Karanović i još neki, baš da stišavamo ratnu atmosferu. U tom smislu smo došli sa našom antiratnom predstavom koju je Lenka režirala ‘Majka hrabrost. U Sarajevu je to bio enorman uspeh. Ljudi su deset minuta aplaudirali stojeći“, ispričao je Šerbedžija.