Rade Šerbedžija: Pozorišta su jedina stvar koja ne mogu biti nikada okupirana

Njihov odnos je jedino prema meceni, što ne znači da mecene nisu često činile usluge, premda su te usluge skupo plaćane. Razmišljam šta je to u ovim vremenima da pozorište cveta, a život se gasi, i to je apsurd božanstveni – tim rečima se glumac Rade Šerbedžija obratio prisutnima povodom plana Beogradskog dramskog pozorišta za 2022. godinu, u foajeu ove kuće.

Premijere koje se postavljaju u narednoj godini su: Zaljubljeni Šekspir (Mark Norman i Tom Stopard, adaptacija Li Hol), Antigona (Sofokle), Tramvaj zvani želja (Tenesi Vilijams) Magbet (Vilijam Šekspir), PraFaust (Johan Volfgang Gete), Mizantrop ( Molijer), Božanstvena komedija (Dante Aligijeri), Yankee Rose (Slobodan Obradović), Tri sestre, Galeb, (A. P. Čehov) i Idiot (F. M. Dostojevski).

Šerbedžija je dodao da ga čini srećnim što je Jug (Radivojević) okupirao pozorište, a obraćajući se svojim kolegama istakao da još od KPGT-a nije video takvu energiju.

Jug Radivojević direktor Beogradskog dramskog pozorišta kazao je da ovaj teatar prošle godine 207 izašao pred publiku i imao preko 30 gostovanja van matične scene. U ključu citata iz Zaljubljenog Šekspira – To je magija, smatra da se ove godine desila prava magija. On je naglasio da BDP ima isti budžet kao ostala beogradska pozorišta, ali ovim intenzitetom radi zahvaljujući prijateljima i publici.

Premijera predstave Zaljubljeni Šekspir (Disney Teatrical Production) u režiji Ane Tomović i koprodukciji sa Prospot doo Slovenija biće igrana 23. marta naredne godine.

– Veliki hit film sa Gvinet Paltrou i DŽozefom Fajnsom adaptiran je za pozorište i došao je na pravo mesto. U pitanju je tekst koji se najdirektnije bavi nama, pozorišnim stvarocima, piscima, glumcima, upravnicima, rediteljima, svima nama koji živimo i ginemo za pozorište. Koji se najdirektnije bavi pozorišnom alhemijom i magijom i svim onim što nama znači život – objasnila je rediteljka Ana Tomović.

Ona je dodala da je tekst smešten u 1593. godinu kada je Šekspir još uvek neafirmisan anoniman pisac, te da je to momentat njegovog proboja kao autora. Takođe to je i momenat kada je kuga u gradu Londonu kao i ovde kod nas vreme velike epidemije.

– Posle kuge dolazi vreme bujanja strasti i radosti, pa se tako i mi nadamo da ćemo vratiti publici osmeh na lice – poručila je Ana Tomović.

Premijera predstave Antigona u režiji Diega De Brea biće održana 28. maja a glumica Jana Milosavljević, koja će glumiti jednu od Antigona, pročitala je pismo reditelja De Brea: „Antigona je tragični sukob zasnovan na konfliktu države i porodice. Između vlasti i čoveka, prava na jednoj i etike i morala na drugoj strani. Antigona je sinonim za ono što mi zovemo sloboda. Smisao života mora ostati u srži čoveka pa čak i na račun kazne koju je nemoguće izbeći. Ta mapa upornosti, nepopustivosti i fanatizma koja nudi poslednju nadu za naše davno izgubljene snove, njena priroda u njenoj najvišoj čistoti gde oportunizam i strah nemaju više prostora. Svet ne može biti drugačiji samo sa nadom i strahom već sa verom i beskrajnom hrabrošću koja omogućava čoveku dostojan život. Budimo realni, tražimo nemoguće. Da li čovek u opšte može da ide predaleko u otporu prema nasilju i mržnji. Da li je borba za dobru egzistenciju lišena svakog dostojanstva i ljudske časti zaista najviša vrednost ovoga sveta, ne da mrzim nego da volim, zato postojim na ovom svetu. Najveće pravo je najveća nepravda“.

U koprodukciji sa BELEF festivalom a u režiji Lenke Udovički predstava Tramvaj zvani želja biće izvedena 25. juna, naredne godine.

– Imala sam 11 godina kada sam gledala film. Naravno to je verzija koja je bila umivena i cenzurisana pa i tada bila kontraverzna, kada je film izašao pedeset i prve – zaključila je Lenka Udovički.

Ona je dodala da će u predstavi igrati glumica Branka Katić.

Predstava Magbet u režiji Nikite Milivojevića i u koprodukciji sa Budva grad teatrom, Šekspir festivalom Čortanovci i Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada, biće izvedena 16. avgusta 2022. Prisutnima se u ime ekipe obratio direktor drame Srpskog narodnog pozorišta Milovan Filipović.

Premijera predstave PraFaust reditelja Borisa Lješevića u koprodukciji sa Kazalištem Ulysses Brioni biće igrana 26. avgusta. U ulozi Fausta je glumac Svetozar Cvetković.

Predstava Mizantrop, koju na scenu postavlja reditelj Jug Radivojević, biće igrana 10. septembra.

Glumica Ljubinka Klarić čitajući pismo režisera, ukazala je da: „iako Molijer u drami opisuje licemerje francuskog buržoaskog društva 17. veka, tekst ostaje aktuelan i vekovima kasnije“

– Sa željom da odemo korak dalje od jednostavne i očekivane kritike sveta i društav u kome živimo, odlučili smo da zaoštrimo tumačenje ovog klasika i pristupimo mu iz jedne još aktuelnije perspektive – ženske. U svetu dvostrukih aršina, ekstremne nejednakosti i neravnopravnosti, žene konačno postaju sve glasnije u borbi protiv problema sa kojima se oduvek suočavaju samo zato što su žene. Neko je u šali jednom pomenuo da je dobro što žene traže samo ravnopravnost, budući šta su sve trpele, mogu sa punim pravom da traže i osvetu“ – citirala je Klarić, koja tumači glavnu ulogu u ovoj predstavi.

Reditelj Frank Kastrof u svojoj karijeri nikada nije radio van govornog područja Francuske i Nemačke, do sada. Premijera predstave Božanstvena komedija u njegovoj režiji biće izvedena 15. oktobra. U to ime obratila se prevoditeljka Bojana Denić, koja je i deo stvaralačkog tima predstave i istakla da je Kastrof jedan od najproduktivnijih stvaraoca današnjice. Ona je dodala da predstava neće trajati ispod četiri sata.

Reditelj Miloš Lolić i glumica Danica Maksimović prvi put će sarađivati u predstavi Yankee Rose, čija je premijera najavljena za 5. novembar.

Predstava Tri sestre i Galeb, u jednom, u režiji Harisa Pašovića biće igrana 17. decembra.

Poslednja premijera u 2022. godini koja će biti igrana 30. decembra, pripala je predstavi Idiot, u režiji Ivice Buljana i dramatizaciji Vladimira Tabaševića.

– Zavšavamo sa Dostojevskim. Milsim da je odabir Idiota jedna velika enciklopedija emocija intelekta, filozofije ali i anagram svega što je teatar napravio u 20. i 21. stoljeću – primetio je Buljan.