Radikalsko „krečenje“ Filmskog centra Srbije

Dok „šljam“ i „hijene“ koji čine kulturnu i umetničku elitu ove zemlje protestuju beogradskim ulicama protiv nasilja, radikalskim manevrom sile i ignorisanjem zakonske procedure, Ministarstvo kulture je preko noći smenilo dosadašnjeg direktora Gordana Matića, i „preskačući“ javni konkurs i konsultacije sa filmskim esnafom, za v.d. direktora izabralo Ivana Karla, koji je na ovu funkciju imenovan na sednici Vlade 1. juna.

Jer, sva je prilika da vlast koja je nasilje ustoličila u našem društvu kao legitimnu pojavu, nije htela da rizikuje sa konkursom, pošto je izmenom postojećeg Zakona o kinematografiji u „ruke“ direktora FCS stavila najveću moć – on će donositi definitivnu odluku o predlogu konkursnih komisija ko će od filmskih stvaralaca iz državnog budžeta moći da dobije podršku za novi film, umesto Upravnog odbora FCS, kao što je to bilo do sada.

Jasno je, dakle, da je SNS na tom mestu video pre svega čoveka od „poverenja“ koji ume vešto da „pliva“ u ovim okolnostima, a potom od struke. Jer, čak ni beskrupuloznoj vlasti kao što je SNS ne bi se isplatio, primera radi, još neki skandal poput onoga sa Goranom Markovićem, kada su u odbranu legendarnog reditelja ustali i najznačajiniji filmski stvaraoci iz regiona, ili pre toga sa Ognjenom Glavonićem, koji je uspeo da promakne kontroli i snimi „izdajnički“ srpski film „Teret“ s kojim je otišao na Kanski festival, ili sa „otimanjem“ filma „Košare“ reditelju Balši Đogu, ili sa podrškom filmu „Kralj Petar“ Lazara Ristovskog i njegovog sina, ili…

Naravno, jasno je i da su šanse filmskih stvaralaca koji javno kritikuju ovu vlast, pa i onih najvećih, da na konkursima FCS dobiju sredstva za novi film danas verovatno još imaginarnije, a vlast se i od drugih „nepredviđenih“ situacija obezbedila i nedavnim imenovanjem reditelja Miroslava Lekića za novog predsednika UO FCS.

Podsećanja radi, on se za ovo mesto preporučio kada je kao član prethodnog UO stao uz partijsku komesarku SNS Jelenu Trivan koja je bila predsednica, i glasao za poništavanje prvog konkursa za eminentne reditelje novembra 2021, na kojem su uz film Gorana Markovića, kao  kolateralna šteta,  zaustavljeni i novi filmovi Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, što je pratio nezapamćeni skandal u ovdašnjoj kinematografiji.

Zahvaljujući časnim gestovima ostavke petoro članova, taj saziv UO se raspao, što je rezultiralo i time da FCS uđe u najdužu blokadu u svom radu (od januara 2022. do danas), pa je radikalski triler u koji je gurnut FCS morao bolje da se „funkcionalizuje“ izmenama u Zakonu o kinematografiji.

UO više ne donosi odluke o rezultatima konkursa, novi saziv umesto devet ima pet članova, i moguće je da su njihova nadležnost u FCS sada krečenje i grejanje, nabavke novog kancelarijskog nameštaja, dnevnice za putovanja…

Jer, ništa se više ne sme oteti kontroli, pošto je situacija za vlast postala „opaka“: glas veličanstvenog „šljama“ koji je svojim delima osvajao nagrade za srpski film na svetskim festivalima, kao i svih ostalih umetnika okupljenih u protestima protiv SNS nasilja, preliva se sa beogradskih ulica i sve se glasnije čuje širom Srbije.

A niko se iz te besprizorne prostačke vlasti koja ne razume šta su kultura, film, i ko su umetnici, posebno AV, nije nadao da dokumentarac „Srbija protiv nasilja“ može da ima toliko učesnika i fanova, da ih je iz nedelje u nedelju sve više, i da to nije kratka „forma“, već dugometražni dokumentarni film sa autentičnim junacima.

To bi, kao ljudi iz struke, morali da imaju na umu novi čelni ljudi koji ovih dana preuzimaju Filmski centar Srbije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.