Radiš, gineš, dobijaš nagrade…

Da bi se do toga suštinski došlo čovek mora da raširi svest i pogleda prvo sebe, da bude samokritičan i moralan. Ja ne znam koga to treba da se plašim? Zla? O, da, zlo je moćno, ali su i istrajnost i istina. Znate, skoro sam prijateljici rekla: Čoveče, da je rat, bar bih znala ko mi je neprijatelj, a ovako – rijalitiji, neodgovorni ljudi na pozicijama, ovi s interesima. Mora se dići glas. Mi smo ga podigli. Ne plašim se…. – tvrdi glumica Nada Šargin. Ona ističe da je krajnje vreme da naš narod shvati da može, mora i da je dužan da se buni čim nešto ne valja, da je to pravo svakog.

– Mi po običaju sačekamo da stvar metastazira. Uglavnom nas je sramota od onoga što rade drugi ali takvi sebe vide kao sposobne igrače. Katkad je i nama ispod časti da se petljamo sa tim i takvima, a u stvari samo im dajemo vremena da osnaže. I onda, pošto nadležni ne kontrolišu te ljude i pošto ne obavljaju odgovorno svoje funkcije, kad kap prelije čašu, vi imate protest, pa štrajk. Štrajk Drame počinje uskoro, ako se stvari ne reše. Dejan Savić kaže da iza nas i mene stoji nekakva politika. A ja se gnušam tih varijanti – ja ti sredim, ti mi središ, partija mi sredi i gle vidi kako smo mi sposobni, kakvi smo mi igrači – kaže Šargin, dodajući da takvih igrača ima i među političarima i među umetnicima. Sumirajući aktuelnu situaciju ona se pita koji priznati umetnik je podržao Dejana Savića, dodajući „da i to nešto govori“.

– Početak sezone sa zatvorenom Velikom scenom zbog otprilike promenjenih pet redova sedišta, skele na fasadi. Ko to i zašto na taj način i tako nepametno posluje, zar se ne gradi leti? Tehnika u nacionalnom teatru se konstantno žali, tonci, šminka, dok se uprava bavi šminkanjem fasade. Uzimate Drami novac za njenu jubilarnu 150. sezonu da u njoj nema premijeru do aprila… Ne idem političkom linijom, ni burazerskom, i ne dozvoljavam da mi neko kači te atribute. Verovatno ne može da veruje da neko dolazi do rezultata radom i trudom. LJudi koji preleću iz stranke u stranku bez stida verovatno i misle da svi rade kao oni – konstatuje Šargin.

Ona kaže da joj nije namera da sebe predstavi kao čistunicu i da se kao takva samoreklamira, ali tvrdi da je situacija u Narodnom pozorištu skandalozna.

– Nije to moje pozorište, nego svakog građanina i svakog umetnika koji je tu radio kao spoljni saradnik i svakog umetnika koji će tu raditi ili neće raditi. Zaposlenje znači da ti tu privređuješ i radiš i za opšte dobro. A zašto se uspeh kažnjava? Zašto se menja nešto što je priznato? Sad ispada da smo mi te silne nagrade sami sebi dodeljivali i u Hrvatskoj i u Bosni. Pa kakav čovek to može da izjavi? Radiš, gineš, dobijaš nagrade i onda ti neko kaže da iza tebe stoji politika i interes i da sam sebi dodeljuješ poslove i nagrade. Pokušava da te oblati, ponizi, kazni. Verovatno zato što smetaš… – zaključuje Nada Šargin.