Radivoje Raša Bukvić za Danas: Heroj mora da pređe preko neverovatnih prepreka da bi mogao da se nazove tako

Bukvić tumači novinara Jugoslava Bucala, čoveka koji je svojim izveštajima pomogao u rešavanju slušaja Metoda Trobeca, najpoznatijeg serijskog ubice SFRJ-a. Sad se nalazi u imaginarnom mestu iz dela Živojina Žike Pavlovića Vranovac, u kom će samoubistvo lokalnog nastavnika i ubistvo Udbaša podići prašinu u celoj zemlji, ali i iskopati neke stare rane.

Radivoje, kako nam je rekao, želeo je novinara Jugoslava da odglumi tako, da napravi otklon od svojih dosadašnjih uloga:

„Trudio sam se da se vizuelno približim toj epohi na bilo koji način, s obzirom da se radnja dešava u sedamdestim. Danas, kad su svi obučeni u nijansama sive i crne, bilo je pravo osveženje sve te šarene košulje koje smo nosili.“

Pitali smo ga da li je imao neki lik iz stvanog života ili pop kulture pred očima dok je stvarao Jugoslava Bucala, uz opasku da zbog polomljenog nosa koji ima većinu filmu, podsetio nas je na Džeka Nikolsona iz filma Kineska četvrt.

– „Nisam imao nikog na umu. Ali da, film ima mnogo velikih referenci. Ja retko kad puštam brkove, ali kad sam to sad uradio, sebi sam zaličio na Mišu Kovača.Pomalo i na Ljubišu Ristića, na one ljude gde se brkovi spuštaju preko gornje usne i gde je fazon bio da se zubi uopšte ne vide. Da brci budu dugi.“

Zbog već pomenutog polomljenog nosa, i dosta batina koje je dobio u filmu, ali i u seriji „Besa“, zapitali smo se da li sebe vidi kao najisprebijanijeg domaćeg glumca današnjice.

„Znaš kako, heroj u svakoj priči mora da pređe preko neverovatnih prepreka da bi mogao da se nazove tako. Poslovica kaže ko pobeđuje bez prepreka, trijumfuje bez slave. Ne smatram sebe najprebijanijim glumcem, (smeh) ali da, moji likovi prolaze kroz razne golgote.“

Međutim, s obzirom da u prethodnim decenijama, nisu se snimale tolike akcione scene i trileri, a da sa pojavom ovog žanra pojavio se i on kao glavna zvezda, upitali smo ga da li doživljava sebe kao akcionog heroja?

– „I jesam ali i nisam. Sve je stvar spontanih okolnosti. Dobio sam šansu i pronašao se. Kad su me primetili u ovdašnjim produkcijama, onda su krenuli da me zovu za slične stvari. Ali ja se i inače snalazim dobro u tome. Šest godina sam se bavio aikidom, tako da mi boriličke veštine, padovi i udarci, nisu predstavljali velike problem.“

U filmu koji se bavi svim onim trulim dešavanjima u Jugoslaviji koja su prosto najavljivala da je tu državu nemoguće održati u jednoj celini on se zove Jugoslav. Zašto je to tako?

– „Pa vrlo jednostavno, čak pomalo i prvoloptaški. Zato što je on arhitip jednog jugoslovenskog novinara. Danas bi se valjda zvao Srboljub. Samo ime je simbolično ali pomalo i opterećujuće. Na samom kraju filma lik koga tumači Dragan Bjelogrlić kaže – „To ime Jugoslav, promeni ime. Vreme ti je“, ispričao nam je glumac a onda se dotakao i svog ličnog odnosa prema bivšoj nam državi.

– „To je zemlja u kojoj sam rođen, a koja me nije oformila do kraja. Ja sam bio dete kad je ona krenula da se raspada. Imao sam 12 godina kad je krenuo rat i ja se Jugoslavije sećam kroz njen krah koji je bio dosta bolan i koji je bio dosta nepravedan i nedoličan. Mogli smo što šta uraditi na jedan civilizovaniji način. Ponekad mi je ipak žao što nisam bio deo te epohe koja je bila toliko velika u maskulturi, filmu, književnosti, muzici“.

Kad smo kod filmova tog vremena, pitali smo ga, s obzirom da se „Tragovi Divljači“ i odvijaju pod aorom ostvarenja velikana naše kinematografije Živojina Žike Pavlovića, koji mu je njegov omiljeni film, na šta nam je iz topa odgovorio – Buđenje pacova.

Za kraj, posle ovakve epohe, sledeće godine ga ponovo gledamo u jednoj, ali malo starijoj. U pedesetima, u novom filmu Dragana Bjelogrlića „Lančana reakcija“.