Radmila Lazić: Žene se tretiraju kao pastorke književnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne znam zašto ponovo ovakav naslov koji je Radmila Lazić, inače jedna od najboljih naših savremenih pesnikinja, već navodila godinama u svojim intervjuima. Takođe ne smatram da su žene „pastorke književnosti“, jer je pamet, dobrota, talenat i ostali darovi podjednako raspoređeni po svetu, bez obzira na pol i ostale geografske, vremenske, i ostale prilike i neprilike. A što se javnih priznanja tiče, R.Lazić nema nikakvog razloga da se žali na nedostatak istih, ali nijedan umetnik ne stvara da bi dobio priznanje ili ušao u neku akademiju. A što se tiče žena koje su napustile ili zapustile svoj umetnički posao, takođe ne mislim da su tome doprinela njihova deca, muževi ili porodične obaveze. Kako bi inače Marina Cvetajeva pisala pesme, sa sve rođenom decom, ili jedna od najvećih portugalskih pesnikinja, Sofija de Melo, koja je doživela duboku starost, sa sve svoje petoro dece i unucima, a pisala do kraja života. Umetnost nije život, drugačieu su to zakonitosti, ako je verovati Aristotelu. U svemu ostalom, iako ne prihvatam nikakve deobe umetnosti na „mušku i žensku, slažem se sa Radmilom Lazić . podržavam

   1. A šta je, uvažena, ostalo pa da se sa tim slažete… I nemojte Lazićku da kritikujete da stalno ponavlja jedno te isto. Njen, donekle, muški ekvivalent, Jergović, već trideset godina vrti jedno te isto, i u svojoj prozi i u intervjuima, pa šta mu fali… Kao što rekoste, ni Lazićki ne nedostaje priznanja. (Kad je reč o književnim nagradama, videti o tome početak Ozonovog filma Bazen, ili kako je več preveden, da ne navodim ovde repliku lika Šarlote Rempling o tome,,,) Problem je nešto drugo. Balkan je jedna od retkijh regija gde je svaka vrsta književnosti izgubila vitalnost, da ne kažem smisao. Zašto? Duga je to priča…

2. Mozda gospodja Lazic zeli da petentira pastorke kao metaforu za polozaj knjizevnica na spram muskih. Ne vidim u tome nista lose. Pa ako pogledate koliko u istosriji ima nasih pesnika u odnosu na pesnikinje, normalno ih tako nazivati, koliko ih vi znate gospodjo?
   A sto se tice vasa dva primera pesnikinja koje su imale tolikodece, to su yaista izuzeci, ne mogu se uzimati za primer. Posto ne znate broj onih koje su osustale a da se nisu afirmisale. I pored toga sto pesnikinju nazivate jednom od najboljih (izlizana je fraza) izgleda po svemu da je ipak nemirisete

   1. Poštovana Rajka, pošto ste se nadovezali na moj komentar, evo samo kratko da odgovorim. Moje je mišljenje da sudbina umetnika ne zavisi od toga da li je žena ili muškarac. U istoriji je bilo mnogo, recimo pesnika, koji su bili ponižavani, neshvaćeni, odbacivani, progonjeni, itd. Nema potrebe da ih nabrajam, jer ni broja im se ne zna. A i srpska književnost vrvi od takvih primera. Dakle, ne bih ja sve to svodila na polarizaciju „žensko-muško“. Mnogi su muškarci umetnici skupo platili svoje bavljenje umetnošću. A što se „mirisanja“ Radmile Lazić tiče, koju inače lično poznajem i cenim, veoma je „mirišem“ i imam mnoge njene knjige, i čitam redovno sve što objavi, koje i Vama želim.

      1. Bilo je mnogo odbacivanih, i šta s tim? Osoba kojoj odgovarate verovatno je imala na umi ne samo „privilegiju“ pripadanja muškom polu. Lazička se dogovorila da napravi taj izbor ali on je potpuno subjektivan i uopšte ne odražava to što bi trebalo da predstavi tamo već čijoj javnosti. U ovom trenutku u Srbiji, kao, postoje barem četiri struje među poetesama. Lazićka uvrštava svoju ekipu. Imao sam, nažalost, ne jednu priliku da se, nehotično, verujte mi, nađem u blizini Lazićke. Nepristojna, kako se to u razgovoru kaže, iskompleksirana osoba koja ne bira sredstva da se nađe i centru pažnje. Ne jednom sam prisustvovao njenim ispadima za koje ama baš nikome nije bilo jasno čime su izazvani. Lazićka, izgleda, zna za jadac. Laktaš se, galamiš,. vređaš, istovremeno pišući klišeiziranu, ispraznu pripovednu poeziju kakve danas ima u velikim količinama.

         1. Taj NIKO je izhgleda dvostruka licnost, trebao bi mu psihijatar. Pa bre bajo niko ne bi cuo za polovinu tih pesnikinja da nije gospodje Lazic. Treba spomenik da joj dignu. Ali one cute.
            Cudi me gospodje Neskovic sto ne brani zenska prava nego muskraca, pa i prevodi samo muskarce. Pa i njoj treba biti zahvalan za Pesou i Samaraga. Nego zavidan smo narod. Kod nas tudji uspeh najvise boli.