Radnička klasa je sita, besna i servira hladnu osvetu u filmu „The Menu“

„The Menu“ je novi film koji se bavi sukobom dve klase, onom visokom i onom radničkom, posmatran kroz prizmu kulinarskog sveta, onog najvišeg, okićenog Mišelinovim zvezdama. Film ovo jelo servira na klackalici između crnohumorne komedije i horor filma, doduše neuspevajući da sklizne ni na jednu stranu na pravi način. Ali da krenemo od početka tj. od predjela.

Grupa razmaženih i samozadovoljnih bogataša dolazi na ostrvo na kom se nalazi skupi restoran sa zvezdom kuvarom (Ralf Fajns) spremni da uživaju u njegovim kreacijama i dekonstrukciji hrane iliti specijalnom meniju koji vas košta bezobrazno puno. Do kraja filma shvatite i koliko. U galeriji likova u kojima su mladi vlasnici firmi, bogati biznismeni, glumci, kao i kritičari hrane i restorana, ističe se mladi par, koji je na dejtu, koji tumače Nikolas Holt i Anja Tejlor Džoj. On je „foodie“, opsednut „high class“ hranom  kao i kuvarom, dok njoj apsolutno to ništa ne znači, i zbog svega toga u stanju je da vidi i celu situaciju koja podseća na „carevo novo odelo“ ali i da se iz svega sprema nešto mnogo zlokobnije i mračnije. Ubrzo će to shvatati i ostali članovi ekipe ali tad će već biti kasno.

Maliciozno zabavno je posmatrati bogate ljude kako gube čvrsto tlo pod nogama i dok shvataju da sve ono na šta se generealno vade u ovim sitacijama više ne pali. Reditelj filma, Mark Majlod je pekao svoj zanat ne epozodama serije „Succession“, u kojoj se na sličan način razračunava sa bolesno bogatim ljudima, koji su siti pa besni. Ovde je ipak posluga besna i sita svega, i to će na svaki mogući način pokazati.

Problem ovog filma je što u gotovo istom trenutku u bioskope ulazi i „Trougao tuge“ Rubena Ostlunda, koji je ipak superiorniji i kao film, kao i što je Ostlund sam kao autor. Šveđanin je ipak otišao korak dalje u kritici, time što je u prepoznatljivom nihilističkom maniru potkačio sve moguće klase, ali i uspeo je da okrene sve u komediju i time prigrlio i simaptije publike ali i pojačao oštricu. Majlod kao da nije imao dovoljno hrabrosti da skrene u horor, već je dozirao triler i akciju i razbijao ih komedijom, i time izgubio na autentičnosti, kao i prilici da izdigne film iznad proseka.

Na kraju, „The Menu“ ostaje zabavan bisokopski film, za publiku koja može i da proguta nešto kompleksnije i mračnije zalogaje. Svi glumci u ovakvoj postavci su ostvarili zanimljive uloge, ali ipak Rejf Fajns u ulozi vođe sumanute parade kuvara koji žele samo najgore svojim mušterijama je najupečatljiviji. Doduše, u ulogama hladnih negativaca, ovaj tip se ipak najbolje snalazi. Nikolas Holt je još jednom pokazao da sjajan komičar koji mimikom i grimasama dosta podseća na mladog Hjua Granta, dok Anja Tejlor Džoj nastavlja niz uloga u kojoj je njena dominanta i začudna lepota dovoljna za ostvarivanje uloge.

Nećete se kajati ako naručite ovaj „filmski meni“, koji će svakako kao jelo biti poslužen i upoređivan sa već pomenutim „Trouglom tuge“, ali i novim nastavkom filma „Knives Out: Glass Onion“. Svi ti filmovi možda zvuče sveže i zanimljivo sad, ali ovim tempom, vrlo brzo će nas zasititi ceo ovaj princip u kom Holivud voli da grizne ruke koja je hrani.