Photo: Antonio Ahel/ATAimages„Veći deo života sam proveo u zemlji koje više nema, otuda i tekstovi za moje kabaree, i stihovi i priče Dučića, Vita Nikolića, Libera Markonija, Brane Petrovića, Zuke Džumhura i mnogih drugih naših pisaca, raznih noćobdija i boema. Svi su oni, svojim načinom života, a pogotovu delima, odavno ušli u legendu, i publika to prepoznaje, što dokazuje i dugovečnost ovih predstava. Zato mislim da političari nisu junaci našeg doba“, govorio je u jednom od svojih intervjua Radoslav Rade Marjanović.
Glumac koji je tokom pola veka karijere ostvario uloge u kultnim predstavama, filmovima i TV serijama, a uspeo da zadrži otmenu distancu prema javnosti, za koga kritičari kažu da tiho i nenametljivo sam ume da ispuni scenu i publici bude dovoljan, a oni koji ga poznaju da je dobronameran i topao čovek, odlukom Skupštine grada od 26. decembra 2022. imenovan je za novog v. d. direktora Pozorišta na Terazijama.
Pored višedecenijskog umetničkog angažmana, bio je i član njegovog Upravnog odbora u tri mandata (u jednom i predsednik), a deo kulturne javnosti, kao ansambla ove kuće, koji će desetogodišnju epohu prethodnog direktora, dramaturga Aleksandra Đaje po mnogim njegovim gestovima i događajima pamtiti kao sramnu, smatra da je Marjanović „pravi čovek na pravom mestu“.
Iako se zaklonio od velike popularnosti, svojim darom ostavio je trag u Ateljeu 212 gde je započeo karijeru, kao član Narodnog pozorišta u Beogradu, i posebno na sceni našeg jedinog muzičkog teatra.
Njegovi kabarei „Dobra stara vremena“ i „Nova dobra stara vremena“ doživeli su više od 500 izvođenja u zemlji i inostranstvu, „Kabare Beograd“ sa Tanjom Bošković traje već dvadeset godina, a ostvario je uloge i u antologijskim TV serijalima scenariste Siniše Pavića.
Na Glumačku akademiju, u klasu profesora Minje Dedića, na kojoj je diplomirao, primljen je sa 17 godina, i to, kako je sam svedočio, „prevarom“. Za prijemni ispit spremio je stihove „Stanica“, koje je slučajno čuo na radiju, a kako je pred sam izlazak pred komisiju saznao da ne može da polaže ako ne zna ko je autor dela, naveo je ime svog prijatelja, auto-mehaničara iz Kragujevca, i to je priznao svojim profesorima tek na trećoj godini studija.
Marjanović je rođen u Kraljevu 1950, igrom slučajnosti, kako je govorio, a odrastao je u Kragujevcu. Njegov otac Mile Marjanović imao je orkestar koji je izvodio sve žanrove, od džeza do ozbiljne muzike. Dok nije pošao u školu putovao je s majkom po mestima na kojima je on nastupao, rastao je po restoranima i hotelima, a njegove prve vaspitačice bile su pevačice.
Tokom ratnih devedesetih osetio je da previše igra, a da umetnost nema snage da zaustavi zlo i ludilo, pa je u Kragujevcu otvorio prvu privatnu pekaru. Nije imao pojma o tom zanatu, ali ga je za tri meseca naučio.
„LJudi su čekali vruć hleb u koloni. Posle sam otvorio još jednu pekaru, i obe su odlično radile dok nije došlo vreme kada je uslov za biznis bio da se uđe u političku partiju, pa sam se vratio glumi. Tako sam ja odužio obavezu prema narodu, dao sam mu hleba i igara“, govorio je Marjanović.
Sa suprugom Božanom, koja je pedagog po struci (završila je psihologiju i filozofiju), decenijama živi u srećnom braku, a dugo godina važan član njihove porodice bio je vučjak Cezar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
