Radoslav Rale Zelenović, laureat Nagrade „Nebojša Popović“ za Danas: Nema tog računovođe koji može da izračuna koliko košta san

A kako je Zelenović pred samu dodelu ovog priznanja izjavio za Danas, za njega je to vrlo dirljiv momenat za koji ga vežu mnoga sećanja.

– Želim iskreno da kažem da sam sa vrlo pomešanim osećanjem primio vest da sam dobitnik Nagrada „Nebjša Popović“, iz nekoliko razloga, a pre sveg zbog činjenice da ona nosi ime mog kolege s kojim sam godinama radio u Televiziji Beograd. Od 1982. godine, i samog početka mog dolaska u ovu kuću, a Nebojša je došao iz Sportske redakcije, na preporuku novinarke i filmske kritičarke Danke Nikolić, dugogodišnje urednice Kulturne rubrike Informativnog programa, i pokazivao je ogromno interesovanje za film. A prošao je, sportskim jezikom rečeno, sve selekcije – bio je novinar u Beogradskoj hronici, urednik vesti, emisije 24 časa, voditelj i urednik Trećeg dnevnika, jedan od urednika elitne TV emisije u oblasti kultre i umetnosti Metropolis, i sam se izborio da bude član Filmske redakcije, da radi Hronike Festa, postane urednik Filmskog programa. Na kraju, da napravi izuzetno važnu autorsku emisiju, „Drugi vek“, svojevrsnu TV antologiju najznačajnijih filmskih stvaralaca. Ta emisija je jedan od kamena temeljca istorije filmske umetnosti, jer je teško naći značajnije filmske stvaraoce iz zemlje i sveta koji nisu bili gosti ove emisije. Nebojša je bio angažovan na Festu, bio je član međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI Srbija, selektor filmskih festivala, izveštač i kritičar sa najvećih svetskih festivala, i imao je prilike da se sretne sa njima.

Nebojša je bio potpuno osoben po tome, seća se Zelenović, što nije voleo da se „slika“ – osim najave, njega u emisiji gotovo da nije bilo, samo je iz offa mogao da se čuje njegov glas.

– Kad sam ga jednom prilikom pitao zašto insistira na tom principu svoje „nevidljivosti“, rekao mi je da njega, kao i publiku, najviše zanima da vidi čoveka s kojim on razgovara, i da njegovo postavljanje pitanja ne treba da prekida tu nit koja je njemu bila važna da je čuje od svog sagovornika. Bio je, rekao bih, mudra glava filmske kritike kod nas, i sve što je govorio, a i kad nije lepo govorio o nekom filmu, izlagao je mirno, bez povišenih tonova, sa argumentima koji su uvek bili na strani umetnosti.

Taj profesionalni odnos sa Nebojšom Popovićem, kako ističe Zelenović, prerastao je vremenom u veliko prijateljstvo.

– I danas sam u kontaktu sa njegovom porodicom, i to su razlozi koji nagradu koja nosi njegovo ime potpuno odvajaju od drugih priznanja koje sam dobio u karijeri. Posebno, što ona dolazi od kolega, od ljudi koji se bave filmom, jer kad je osnivana Nagrada „Nebojša Popović“ iza nje su stale filmske institucije i festivali.

Posle svih decenija zaljubljenosti u „pokretne slike“, a ona traje više od pola veka (iz studentskih dana, kada je kao član amaterskog filmskog kluba Doma omladine režirao nekoliko filmova), i svega onoga što je uradio na Televiziji, u Jugoslovenskoj kinoteci, na Festivalu evropskog filma Palić, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.., Zelenović kaže:

– Svestan sam da sam se bavio poslom od kojeg čovek ne može da se obogati, ali može svakodnevno da doživljava deo nekog svog sna. A kada pitaju koliko me je u ovih pedeset i više godina koštao taj san, mogu da kažem da nema tog „računovođe“, finansijske kalkulacije ili kompjuterskog programa koji može da obračuna koliko košta san. Ne samo nas koji se bavimo filmom, nego generalno. Konačno, kao što letos reče Dušan Kovačević na Palićkom festivalu, da smo mi prijatelji i pre braće Limijer i pre pronalaska filma, i pouzdano je tvrdio da sam se ja rodio u bioskopu, da sam u obdanište išao u Kinoteku, i da sam sa ljudima od filma postao familija. To za mene danas znači film – ističe Rale Zelenović.

Odluku o novom laureatu žiri je doneo jednoglasno, a kako je istaknuto u saopštenju, Zelenović je nagrađen za višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledanja filma i dijaloga o filmu, kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Kako se podseća u njegovoj profesionalnoj biografiji, Zelenović (1948) je diplomirao 1971. na Filološkom fakultetu u Beogradu, tokom studija bio je član amaterskog filmskog kluba Doma omladine Beograda, za koji je režirao nekoliko filmova, a profesionalnu karijeru započeo je iste godine kao urednik Filmskog programa Doma omladine Beograda.

Na tom mestu je bio do 1979, kada je izabran za urednika Filmske redakcije Televizije Beograd, koju je vodio do 1992, a 1. juna iste godine imenovan je za direktora Jugoslovenske kinoteke . Ovu funkciju, s velikim uspehom, Zelenović je obavljao do 2013, a bio je i na dužnost vršioca dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke do 2. februara 2016. Od 2017. do 2020. godine bio je upravnik Audio vizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti.

Zelenović je dao veliki doprinos filmskoj kulturi svojim aktivnim učešćem stvovao u osnivanju filmskih manifestacija poput Festa, Festivala kratkometražnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a on je i osnivač i direktor Festivala evropskog filma na Paliću.

Objavljivao je filmske kritike i eseje, pisao je za mnoge časopise i magazine, bio je osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa YU VIDEO od 1982. godine, koji se bavio problemima videa i digitalizacije. Autor je mnogih programa koji su pomogli promociji i popularizaciji našeg filma u zemlji i inostranstvu, a bio je i profesor istorije filma na Fakultetu umetnosti “Braća Karić”. Član je Srpske komisije UNESCO, i 2012. izabran je za člana Evropske akademije za film.

Ovom nagradom Zelenović je došao u društvo Svetlane i Zorana Popovića (2016), Vladimira Vlade Petrića (2017), Milana Vlajčića (2018), Miroljuba Stojanovića (2019), Srđana Vučinića (2020) i Pavla Levija (2021), koji su njeni dosadašnji laureati.

Svetli glas kritičarske profesije

Nebojša Popović (1958–2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Njegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom.

Njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u emisiji “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Nebojša Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje.