Radoslav Rale Zelenović za Danas: Veliki je bio Puriša Đorđević, ostavio nam filmsku baštinu

– Otišla je jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji jugoslovenske i naše kinematografije, večiti mladić našeg filma, koji je prvi film, dokumentarac o Trstu snimio pre sedamdeset pet godina, a iduće godine bi bilo sedamdeset godina kako je snimio prvi igrani film, „Opštinsko dete“ 1953. Ima veliku filmografiju, možda ne onoliku koliko je bio talentovan, Puriša je pred kraj života nekoliko puta konkurisao u Filmskom centru Srbije, ali ti scenariji, nažalost, nisu bili prihvaćeni, i nije ispunio želju da karijeru završi filmom o Mileni Dravić. Purišini filmovi ostaju jedan od stubova ovdašnje kinematografije, pogotovu oni koje je snimio sredinom i krajem 60 – tih godina, teatrologija „Devojka“, „San“, „Jutro“, u kojem je Ljubiša Samardžić osvojio nagradu u Veneciji za najbolju glavnu mušku ulogu, i „Podne“, koja je prikazivana na svetskim festivalima. U mnogim aspektima Purišina ostvarenja ovde nisu bila potpuno prihvaćena, „Jutro“, recimo, koje je bilo u glavnoj konkurenciji Venecije, nije prošlo na savetu „Avala filma“, pa ga je kasnije prihvatio „Dunav film“. I ne samo, on je napisao sedamdeset pet scenarija, objavio je nekoliko knjiga, bio je vrlo radoznao čovek, svestran, koji je mnogo toga doneo kinemtografiji, mnogo toga primećivao na pravi način, i kroz svoja dela nas prosto upozoravao na vreme i društvo u kojem živimo. Purišina ostvština je velika, i na nama ostaje da tu dragocenost koju nam je ostavio sačuvamo za budućnost i predstavimo generacijama koje dolaze – kaže Radoslav Zelenović.