Radovan Kragulj: Slikar polarizma i nesavršenosti

Kako se navodi u saopštenju ovog izdavača, Radovan Kragulj biće “kremiran na pariskom groblju Per Lašez, a urna sa njegovim posmrtnim ostacima biće preneta u njegovo rodno mesto Veliko Palančište, kod Prijedora, u Potkozarju koje je nosio u srcu celi svoj život”.

“Od polovine 20. veka pa do današnjih dana Kragulj je izlagao u više od šezdeset najprestižnijih galerija širom sveta – Londonu, Beogradu, Kardifu, Kopenhagenu, Omahi, Anversu, Mančesteru, Dortmundu, Parizu.., a deo svog stvaralačkog puta posvetio je i pedagoškom radu na Kembridžu, Mančesteru, Londonu, Briselu na prestižnim univerzitetima i školama. Zahvaljujući brojnim izložbama i izvan Evrope osigurao je sebi internacionalni ugled. Kritičari Radovana Kragulja svrstavaju u multimedijalne umetnike i ta konstatacija je prihvaćena u kontekstu savremenih likovnih kretanja i nove umetničke prakse u svetu. Bez obzira da li se bavio grafikom, crtežom, skulpturom, videom ili performansom, Kragulj je uvek bio prepoznatljiv po svom umetničkom pečatu stečenom na sopstvenom iskustvu i uvažavajući osnovna načela postmodernizma”, piše Zorica Stablović Bulajić, direktor HERAaedu.

Prema njenim rečima, “centralna tema Kraguljevog dela jeste polarizam prirode i društva, ugroženost prirodnih i životvornih osnovica, koji se ogleda u samom čoveku i tu liniju dosledno je sproveo i u svom poslednjem delu “Monografija KRAGULY contemplation” na srpskom i na engleskom jeziku, za koju je 2020. primio Nagradu za najlepšu knjigu na Sajmu knjiga u Herceg Novom”.

Istovremeno, pozivajući se na mudrost starih filozofa, Kragulj nije krio da je slikar “nesavršensosti”. “Malo imperfekcije više je prirodno, nego što je perfekcija. Uvijek imate želju prema perfekciji, a rezultat je uvijek malo odstupanje od toga, što je pozitivno. Moji krugovi ili geometrijske forme uvijek imaju nešto skinuto sa strane ili dodato“, govorio je.

Radovan Kragulj (1935-2022), bio je i inostrani član Akademije nauka i umjetnosti RS, a njegov umetnički i životni put od Velikog Palančišta do Pariza vodio ga je preko ustaškog logora za decu u Sisku, Likovne akademije u Beogradu, londonske Centrane škole za umetnost i veštine, pedagoškog rada u Velikoj Britaniji, Belgiji i Francuskoj, utočišta u Velsu.

Njegovi radovi nalaze se u zbirkama: Britanskog muzeja i Muzeja Viktorija & Albert u Londonu, Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Umetničke galerije u Mančesteru, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, nacionalnih biblioteka u Parizu, Briselu, Aberistvitu, Kongresne biblioteke u Vašingtonu…