foto promo NSEPK Kosta MilićevićSvojim tekstovima sebe je davnih dana pozicionirao kao jednog od najoriginalnijih tekstopisaca i muzičara ovih prostora, a iz okvira uobičajenosti ne prestaje da izlazi, jer mu je, kako kaže, dosadno da se drži samo jedne forme.
Zahvaljujući toj dosadi izrodile su se i Večeri glomazne poezije Ramba Amadeusa, odnosno Antonija Pušića, u kojima će ovog vikenda, 19. septembra, uživati Novi Sad, gde se održava Podgrađe Booktown, u okviru treće nedelje Kaleidoskopa kulture, u kojoj je akcenat stavljen na književnost.
Vaš program u Novom Sadu odvija se pod nazivom „Večeri glomazne poezije“. Šta će to biti glomazno u – nečemu što smo nekako navikli da posmatramo kao prefinjeno i istančano – poeziji?
– Zapravo, glomaznost se odnosi na dužinu pjesama i samog stiha, koji ponekad dostižu i vrtoglavih 29 slogova. Moja generacija je u osnovnoj školi prilično baždarena epskom poezijom, gdje se u desetercu nadugačko i naširoko opisivalo junaštvo i pravednost našeg naroda i loš karakter svih ostalih, pa mi je nekako usađena navika da pišem nadugačko, naširoko i sasvim subjektivno sopstvene stihove.
Šta te „Večeri“ najčešće izazivaju kod publike? Da li su vam možda te reakcije publike zapravo neka vrsta smernica za nadogradnju ili se ipak držite samo sopstvene kritike?
– (Smeh) Volim stihovima da zasmijavam publiku. I volim publiku kojoj nije potrebno kreveljenje sa scene da bi se slatko nasmijali.
Interesantna je lokacija vašeg nastupa, to će biti dvodnevni književni festival „Podgrađe Booktown“, u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, ne toliko uobičajeno mesto za književne večeri. Kako i koliko zapravo i sama lokacija utiče na jedno izvođenje? Pogotovo ukoliko je tako specifična?
– Dosad je glomazna poezija izvođena uglavnom po pozorištima, jer je pozorišni ambijent zaista nezamjenljiv. Nadam se da će se organizator pobrinuti da scena i auditorijum liči na pozorišnu scenu na otvorenom.
Nedavno u Novom Sadu izvedena „Eko opera“, sada glomazna poezija… od vas smo nekako navikli da izlazite iz nekih uobičajnih okvira kad stvarate. Koliko je teško samog sebe prevazići, odnosno, svoje prethodne ideje iznova i iznova? Da li smo generalno kao društvo i na lokalnom i na globalnom nivou postali nepresušna inspiracija?
– Razlog stalnim izletima u razne forme je jednostavan, dosadno mi je da radim samo jedan žanr, jednu formu, da se držim uobičajenih, popularnih tema. Inspiraciju tražim globalno, lokalne priče su mi odavno postale dosadne, stalno se vrte u krug kao pokvarena gramofonska ploča.
U jednom intervjuu rekli ste da ste se u prethodnom periodu, veoma izazovnom za sve umetnike, ali i generalno celom čovečanstvu, usled pandemije korona virusa, borili radom i raznim poslovima, jer sebe niste nikad nazivali „umetnikom“. Koji od poslova je ovih dana u Rambovom fokusu?
– Paralelno tri stvari radim – team building na solarnom jedrenjaku, promovišem i vodenu i kopnenu ekomobilnost, pišem nekakav koncept za rambovu solarnu varoš. Ideja mi je da napravim svoj mikro grad u kom ću jamčiti demokratske procedure. Naravno, iz svih tih umnih i fizičkih aktivnosti se prosije i neka ideja za nove pjesme.
Koga vi čitate i slušate? Ko je vaša preporuka? Imate li preporuku za nekog novosadskog kolegu?
– Čitam skoro pa nimalo beletristriku, uglavnom stručnu literaturu iz raznih oblasti. Koga zanima na primer energetska efikasnost, preporučujem knjigu Aleksandra Kovačevića Zaglavljeni u prošlost – ima na internetu u pdf u free download.
Novi Sad će za manje od četiri meseca biti Evropska prestonica kulture. Da li ga vi tako osećate?
– Novi Sad me je, statistički gledano, po glavi stanovnika – najčešće pozivao u goste da lično isporučim artikle iz svoje palete neobičnih kulturnih proizvoda, pa je ova prestižna i stimulativna titula došla, bar što se mene tiče, sasvim pravedno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
