Rambo Amadeus: Pamtiću 2024. po studentskim pobunama protiv vlasti

Rambo Amadeus će sa svojim virtuoznim orkestrom održati tradicionalni decembarski prednovogodišnji koncert 21. u mts Dvorani, pod sloganom „Tribute samom sebi“.

Tom prilikom „Svetski kilo car“ napraviće presek svog rada od početaka do danas, a tim povodom razgovarali smo sa njim.

Već neko vreme svirate “Tribute samom sebi”, pa me zanima ko je prema Vašem mišljenju bolji – original ili tribute band? Šalu na stranu, koja premisa stoji iza ove opaske?

– Tribute samom sebi je proces stvaranja distance prema sopstvenom radu. Vjerujem da se kao ljudsko biće razvijam, pa mi se i kriterijumi izoštravaju, i onda mi nekako nije ni zabavno da imitiram samog sebe od prije 30 godina.

Kada biste zaista, tj. hipotetički odlučili da napravite tribute band, čiju muziku biste izvodili, kog sastava ili muzičara?

– Ja sam svoj omiljeni Tribute napravio. Ali kad bi morao da isključim svoj repertoar, imao bih neki Ansambl za svetovnu renesansnu muziku, koja se svirala na ulici, za raju… Palim se i na tu veselu muziku, a i na te blesave kostime koju su se tada nosili.

Pored standardnih, čini mi se da se za ovaj koncert prodaju i karte za ložu, uz koje se dobijaju viski i vino, pa me zanima koje je najbolje domaće vino koje ste probali?

– Daaa, lože smo ostavili prijateljskim kompanijama da mogu da organizuju lijep team buliding za vrijeme koncerta. Ima odličnih domaćih vina, ne želim prema nekom da budem nepravedan, pominjući drugo.

Publika na Vašim koncertima, bilo u loži ili ispred stejdža, u svakom delu koncertnog prostora svedoči jedinstvenim muzičko-interaktivnim doživljajima. Da li biste izdvojili neki poseban momenat koji pamtite, jer verujem da je tokom Vaše karijere bilo pregršt nezaboravnih trenutaka na koncertima?

– Pamtim kada sam u samom početku karijere došao sa ansamblom od 11 ljudi u Bor, i tamo smo prodali samo osam karata. Pola benda sam poslao u publiku, da ih ipak bude više nego izvođača. Ali pamtim i kad su nas u Priboju vozili FAP kamionom, gore na karoseriji, kroz grad a mi kao neka delegacija mahali odozgo iznenađenom narodu. Pred koncert nas je rikvercom, kroz masu ljudi koja se razdvojila pred nama, vozač iskrcao tik na binu. Pamtim i kad su mi jednom prilikom fanovi skandirali “Rambo Sadame”, u vrijeme kad je Sadam Husein bio u punoj formi. Ipak, najviše pamtim protestne koncerte protiv režima Slobodana Miloševića, na Trgu republike, kada bi se skupilo po 100.000 ljudi, i svi disali kao jedan. To je stvarno nešto posebno.

Satiričan humor, izvanredno opažajni tekstovi pesama i neprikosnoveno kvalitetna muzika su Vam autorski pečat, zanima me kako se javlja spona između lucidne spoznaje stvarnosti i same muzike, kako se na sve te društvene kritike podvlači džez?

– Pa to mi je fora. Ne volim da se fotografišem sa radoznalcima na ulici. Ta “selfie” supkultura je nastala pojavom mobilnog telefona, ljudi opsesivno žele da fotkaju sve i svakog. To me prilično uznemirava, narušava mi moj tok misli i intimu, prekidaju me u pola misli ili razgovora. Onda sam odlučio da namjerno komplikujem muziku, primjetio sam, što više komplikovane muzike, manje selfija.

Početkom godine izašla je Vaša pesma „Show Business“ koja poprilično koncizno sama o sebi govori, no, ipak me zanima da li iz Vaše vizure u muzičkoj i kulturnoj sferi ima prostora za umetnost, ili se sve svelo na šou i biznis, jer često najznačajnije promene u društvu dolaze upravo iz kulture, muzike i umetnosti?

– Prostora za umjetnost ima svuda i uvijek, samo treba otvoriti oči, jer umjetnosti nema mnogo u “kulturnoj sferi”, prije ćete je naći na buvljaku ili u nekom zadimljenom klubu. Mediji radije obraćaju pažnju na ziheraški main stream, oko čijeg tumačenja nema nikada ni dilema ni glavobolje.

DŽez je bio jedan od pravaca koji je pre rokenrola doneo najveću društvenu revoluciju. Da li danas postoji žanr u muzici ili pravac u kulturi koji ima snagu za takve promene društvenog mentaliteta?

– Mediji su ti koji vrše revoluciju. Radio je donio jazz revoluciju. Televizija Bitlse i pop kulturu. Danas je samo internet taj koji je u stanju da okupi ogroman broj istomišljenika jako brzo i efikasno. Iz interneta će se roditi neki veliki internet idol, trenutno je najpopularniji AI, polako dobija status zvijezde, predviđam mu ogromnu popularnost. Možda nam pomogne da steknemo napokon globalnu svijest, što bi dovelo do ekološke revolucije.

Početkom devedesetih skrenuli ste pažnju na ratne sukobe u regionu, čin koji su mnogi srcem pozdravili. Da li biste se prisetili momenta i Vaših emocija tada? Šta je ono zašta biste danas ustali?

– Nisam ja ni sjeo pošteno, ako me razumijete, samo sad imam 61 godinu pa nisam više tako fotogeničan. Lako je ustajati ako prethodno niste dobro nasjeli na neku od priča koje vlast servira preko svoje tabloidne propagande.

Podržali ste inicijativu Most ostaje – Mostaje, i Vaša podrška se može videti na njihovom sajtu, recite nam i iz Vašeg ugla, u čemu se ogleda značaj očuvanja Starog mosta?

– Mostovi se, kada dotraju, renoviraju, adaptiraju, popravljaju, šire, ruše se samo u ratovima. Rušenje mosta simboliše nekompetenciju i bahatost vlasti.

Kako gledate na trenutne događaje u Srbiji i ulogu umetnika u njima? Mnogi kulturni radnici podržavaju vlast i bivaju nagrađeni od iste, dok s druge strane oni koji joj se protive i kritički sagledavaju situaciju, doživljavaju sankcije i bivaju zabranjivani u medijima.

– Tako je bilo uvijek, ja sam lično navikao da me main stream mediji, zbog moje navike da o stvarima govorim otvoreno, uglavnom ignorišu.

U ovim turbulentnim vremenima, tradicionalni decembarski koncerti u nekadašnjem Domu sindikata pružaju određenu sigurnost i utočište. Šta za Vas predstavlja ova tradicija?

– Ovaj prednovogodišnji koncert predstavlja rezime godine koja je za nama, susret sa mojom dragom publikom, puna sala mi daje ohrabrenje da nastavim dalje, daje mom radu osnovni smisao.

I s obzirom da se bliži Nova, po čemu ćete pamtiti ovu godinu?

– Ovu godinu pamtim najviše po veoma šarolikoj i vrlo interesantnoj ekipi koja mi je dolazila na morske team buildinge. Upoznao sam jako interesantne ljude koje po prirodi stvari ne mogu da sretnem u uobičajenim okolnostima. Ali najviše ću ipak da je pamtim po tome što su se studenti napokon pobunili protiv vlasti, za koju je od prve godine njihove vladavine mudrim pojedincima bilo više jasno da će biti štetočinska. Očekivano, u svojoj umišljenosti slabo su se updejtovali, i preko noći je njihova propaganda postala amortizovana i neefikasna za svakog ko je završio srednju školu.

A šta priželjkujete u 2025?

– U Novoj godini prije svega želim da na ovom našem “Zapadnom Balkanu” najpametniji i najkompetentniji ukapiraju da nije sramota biti političar, i da upravo nasušno nedostaju brilijantni mladi ljudi koji će se u političkom životu nametnuti svojim kvalitetom, i da će u društvenoj hijerarhiji kao najbolji i najodgovorniji zauzeti najodgovornija mjesta. Svi s nestrpljenjem čekamo to vrijeme.