Vatra, skandali, teški metal i još teže teme: Ramštajn po 3. put među Srbima

Ramštajn će nastupiti 24. i 25. maja na Ušću, i to će im biti treći dolazak u naš glavni grad. Svaki put je vladala velika potražnja i želja da se bend vidi, jer čak i da niste najveći fanovi njihove muzike, njihovi scenski nastup i pirotehničke ludorije su nešto što se prepričava već decenijama.

Već se nedeljama priča o bini dugačkoj 60 i visine 36 metara, na kojoj će plamen se izdići i do 20 metara u vis. Plamenom, pored pirotehničara upravlja i pevač benda Til Lindeman, koji je licencirani potpaljivač plamena.

Ono što prvo primetimo kod ovog benda su tvrdi, gotovo industrijski rifovi, kombinovani sa elektronskim ritmovima i sintovima kao i pevanje na nemačkom, jeziku koji nije baš najzastupljeniji u globalno popularnoj muzici. Na samo pevanje su se odlučili iz jednostavnog razloga, nisu znali engleski jezik.

Dolaze iz nekadašnje Istočne Nemačke i strani jezik koji su učili u školi bio je ruski. Čak šta više, često su u intervjuima isticali kako ih je u mladosti nerviralo što nemački bendovi pevaju na jeziku koji ne znaju, za publiku koja takođe taj isti jezik slabo govori.

Što se tiče zvuka, bend dolazi iz muzičkog pravca Neue Deutsche Härte iliti NDH, što znači nova nemačka težina, žanr koji spaja industrijske zvuke metala, gruv ali i tehno i elektronske bitove.

Ramštajn, opasna stvar ili šarena laža?

Ramštajn je nastao 1994. godine u Berlinu. Od prvog dana do danas, članovi su pevač Til Lindeman, gitare Ričard Krispe i Pol Landers, basista Oliver Ridel, bubnjar Kristof Šnajder, i klavijaturista Kristijan Flake Lorenc.

Ime su dobili po aerodromu na kom se desila velika avio nesreća 1988. godine. Imali su dva uspešna albuma u devedesetim (Herzeleid, Sehnsucht), i jedan (kultni) live iz Berlina sa kojim su stekli fanove širom Evrope. Iako mnogi nisu razumeli reči, osećali su energiju, ali i provokaciju.

Ipak je nemački jezik do tog momenta bio poznatiji kao jezik negativaca iz filmova o Drugom svetskom ratu i sam Ramštajn je igrao dosta na tu kartu. Naravno, samo čačkajući i provocirajući kao i mnogi pre i mnogi posle. Od svakog desničarenja i fašizma su se uvek okretali i odbacivali ga. Poznato je da sve neonacističke grupe iz Nemačke i tog dela sveta su oduvek mrzele bend, dok su se za njih lepile uglavnom neuke budale kojima je samo jezik bio primamljiv. Reči nisu razumeli.

U Americi, i zapadu generalno, njihovom probijanju je pomogao i reditelj Dejvid Linč, jer je na saundtrek za svoj film „Lost Highway“ uvrstio pesme „Rammstein“ i „Hierate Mich“. Najveći uspeh ipak stiču sa albumom „Mutter“ sa kog se izdvaja pesma „Sonne“, koja ulazi u panteon njihovih najvećih hitova. Video spot sa motivima bajke „Snežana i sedam patuljaka“ u kojoj je Snežana narkomanka koju momci iz benda koji glume rudare izdražavaju i dalje se prepričava.

U 21. veku izbacili su nekoliko slušanih albuma (Rosenrot, Untitled album iz 2019.) sa par hitova koji su uvek zastupljeni na koncertnim listama. Antiimperijalistički hit „America“ (pesma sa refrenom na engleskom), sveobjašnjavajuća za ovako zapaljiv bend „Benzin“, „Pussy“ pesma koja postaje broj jedna po slušanosti u Nemačkoj iako je spot imao hardcore pornografske snimke.

Punu verziju spota ste mogli da vidite samo na sajtovima za odrasle. Pesma „Deutschland“ ih je 2019, ponovo dovela na vrh muzičkih lista Nemačke, a pesma je kako tekstom, tako i efektnim spotom se obračunavala sa svim segmentima nemačke istorije, od perioda Rima i srednjeg veka do Drugog svetskog rata i današnjih dana.

Konačan komentar je promena čuvenog stiha „Deutschland, Deutschland über alles“ u „Deutschland, Deutschland über allen“, iliti iz „Nemačka, Nemačka iznad svega“ u „Nemačka, Nemačka iznad svih“.

Ali sve provokacije po strani, kontraveze i optužbe, manje ili više nerezumljive pesme, spotovi sa delovima filmova Leni Rifenštal, ili zameranje od strane muzičkih kritičara da su samo upropastili umetnost Lajbahovog koncepta, koncerti benda Ramštajn je ono što ostaje, i ono što se prepričava.

Još od prvih dvix-ova koncerta „Live aus Berlin“, pa do svih kasnijih prepričavanja i odlazaka na njihove svirke kako kod nas tako i širom Evrope, ljudi su uvek fascinirani bili količinom energije, vatre i ludila koji bend izbacuje iz sebe.

Pored već pomenute vatre, na bini gotovo uvek imamo i kožu, prostetičke udove, S&M ikonografiju, maltretiranje klavijaturiste, znači već sve te family friendly stvari, pa otud i ne čudi što je gradska vlada htela da uvrsti ovaj koncert u manifestaciju „Beogradski dani porodice“. Ostaje nam samo da sačekamo ponedeljak i vidimo šta je to vatrena furija iz Berlina spremila ovog puta.