Raša Todosijević dobio nagradu za životno delo čiji je novčani iznos 200 evra

Ispod objave naređani su komentari uglavnom adresirani na tih 200 evra: „Sramota“, „Tragedija našeg društva u kontinuitetu“. Neko je predložio Raši Todosijeviću da tu nagradu odbije a bilo je i onih koji su ga pitali „Mesečno uz penziju? Ili jednokratno?“, kao što je recimo napisala umetnica Nela Antonović.

„Jednokratno!“, odgovorio joj je Raša Todosijević.

Iz telefonskog razgovora za Danas, jasno je da Raša Todosijević smatra novčani deo nagrade za životno delo besmislenim.

– Šta vi mislite o 30.000 dinara bruto? Kad se od toga iznosa odbije porez ostane jedva 200 evra. To je nagrada za životno delo koje daje Udruženje likovnih umetnika Srbije? Ja stvarno ne znam ko im je odredio tu svotu novca, da li su to oni sami ili im je to odredilo Ministarstvo. Ne znam, ali nagađam da je Ministarstvo odredilo da se umetniku Raši Todosijeviću dodeli nagrada za životno delo od 30.000 dinara bruto – kaže Raša Todosijević za Danas.

Upitan da li je za njega ta suma uvredljiva, uzvraća odrično.

– Nije uvredljiva, nego besmislena – kaže Raša Todosijević dodajući kako je tek kad je došao u ULUS da potpiše ugovor o autorskom honoraru saznao da mu je već uplaćeno 30.000 dinara bruto kao nagrada za životno delo. Pored toga, Todosijević kaže da je dobio i povelju i podseća na svoje tri velike retrospektive koje je nedavno imao u Banja Luci, Novom Sadu i Pragu.

Komisija za dodelu ove ULUS- ove nagrade radila je inače u sastavu: Ana Veljković (Sekretarijat za kulturu Grada Beograda), Svetlana Mitić (Muzej savremene umetnosti u Beogradu), Radovan Jokić (Ministarstvo kulture Srbije), Nikola Šuica (Univerzitet umetnosti u Beogradu), Stevan Vuković(Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija), Vahida Ramujkić (Upravni odbor ULUS-a) i Marija Šavija (Umetnički savet ULUS)

Vahida Ramujkić se slaže da je iznos koji je dobio Raša Todosijević mali i da bi on svakako trebalo da bude veći ali da je ovde reč o simboličnoj novčanoj nagradi i jedinoj mogućoj opciji za ULUS koji sredstava dobija za godišnje konkurse.

– To je, u stvari, najveća nagrada koju dodeljujemo u odnosu na sve ostale a ukupno ih imamo još šest – „Zlatno dleto“, „Zlatna paleta“, „Zlatna igla“, Nagrada za proširene medije i nagrade za Prolećne i Jesenje izložbe. Mi smo te nagrade koncipirali afirmativno za umetnike, da se da prostor za izložbe zato što, zaista, ne raspolažemo sredstvima za veću nagradu, a naravno da smatramo da bi ona trebalo da bude adekvatna, i da se uobliči u formi monografije. Mi smo za to i konkurisali ali nismo uspeli. Konkurisali smo ranije odvojenim projektom za ULUS-ove nagrade i nije nam odobren ni taj projekat – objašnjava Vahida Ramujkić.

– Taj iznos jeste, na neki način, sramotan ali on jeste odraz naše realne situacije koja uopšte nije najsjajnija – kaže Vahida dodajući da je nagrada za životno delo Raši Todosijeviću i dugoočekivana i zakasnela.

Prema njenim rečima, u ULUS-u su zabrinuti zbog finansijske situacije jer za ovu godinu nisu još ni izašli rezlutati Minstarstva kulture za programe i projekte u oblasti savremenog stvaralaštva.

– Sekretarijat za kulturu grada Beograda nije ni raspisao konkurse tako da mi još uvek ne znamo ni da li ćemo uopšte imati sredstva za programe, a kamoli još i za te simbolične nagrade – zaključuje Vahida Ramujkić.

Iz proverenih izvora bliskih Danasu saznajemo da su članovi komisije za dodelu nagrade radili bez honorara, da Ministarstvo kulture nije namenski dalo ništa za nagradu za životno delo ULUS-a Raši Todosijeviću, već da je ona finansirana od članarina ovog Udruženja. Neki raniji dobitnici ove nagrade odrekli su se novčanog iznosa u korist Fonda solidarnosti.

Inače, većina nagrada koje se finansiraju iz državnog budžeta u oblasti likovne umetnosti retko kada podrazumeva adekvatan novčani iznos. Ako postoji novčani deo takvih priznanja, on je uglavnom simboličan.