“Raspon u tenziji “: Otkrivena prva monumentalna skulptura Olge Jevrić u javnom prostoru

Organizator celog projekta je Umetnička galerija „Nadežda Petrović”. Na svečanom otkrivanju skulpture su govorili Julka Marinković – kustoskinja projekta, Ljubiša Simović – autor projekta, i prof. dr Jerko Denegri – istoričar umetnosti.

Julka Marinković je između ostalog rekla rekla da je ovo prilika da se odužimo velikoj vajarki :

“Na sreću i radost svih njih, nas i naše umjetničke i kulturne javnosti, a vjerujem i Olge Jevrić, iako više nije sa nama, realizacija skulpture ,,Raspon u tenziji“ se ostvaruje u sadašnje vrijeme. U tom smislu, u godini kada je Čačak nosilac projekta „Prestonica kulture Srbije“ i kada se u cijeloj zemlji obilježava veoma značajan jubilej – 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, postavljanje monumentalne skulpture Olge Jevrić u Čačku, postalo je tačka susreta dvije heroine umjetnosti, ali i prava prilika da se kao društvo odužimo velikoj vajarki i akademiku, a da srpska umjetnost skulpture dobije možda i jedno od najznačajnijih monumentalnih djela u svojoj antologiji”

Ljubiša Simović je istakao:  “Ovde je krug zatvoren, Olga ga je započela pre više od šest decenija, mi smo ga nastavili pre petnaestak godina. To se sve dogodilo tako spontano, prof. Denegri je i svedok, zajedno smo išli u Veneciju kada sam imao priliku da malo bliže upoznam Olgu. Ona je bila jedna zaista izvanredna ličnost, ne samo kao vajar već kao erudita, posvećenik umetnosti. Tada je Olga imala mnogo sumnje u to da će se ostvariti ovaj naš projekat jer je imala i mnogo neuspeha u tom pogledu. Iako je na brojnim konkursima za spomenike gotovo uvek osvajala nagradu, ipak ta dela nikada nisu iz nekih mahom ideoloških razloga, razloga niskog ukusa i nerazumevanja sprovedena. Međutim kasnije kada smo ušli u priču sa već spomenutom Milicom Petronijević, tadašnjom direktorkom Galerije u Čačku, Olga je već počela da veruje u tu priču i taj projekat, da bi čak i kada smo bili zaustavljeni Olga ipak meni rekla da ona veruje da će ta stvar da se kad tad završi. Evo ja sa velikim zadovoljstvom kažem da je krug zatvoren, i nadam se da je to jedan u nizu krugova koji će se tek dogoditi. To kažem iz razloga što smatram da Olga Jevrić nije dobila adekvatan odgovor zajednice za postignuća koje je imala kao umetnica. Te davne 1958. godine kada je svet uspeo da ugleda njene radove, veoma je povoljno reagovao i Olga je postala jedno nezaobilazno mesto u oblasti svetske umetnosti skulpture”

Profesor Jerko Denegri je rekao: Zbilja mi je veliko zadovoljstvo da sam danas u Čačku, da prisustvujem otkrivanju ovog spomenika. Moje veliko priznanje i zahvala ide svima koji su uzeli učešća u ovom poduhvatu. Mi danas prisustvujemo otvaranju ovog spomenika i mogu reći da je to i za srpsku skulpturu i za srpsku kulturu i umetnost veliki datum a pogotovo kada znamo sve teškoće i kada, može biti požalimo što Olga nije doživela da nikada za svog umetničkog perioda rada doživi realizaciju svoje skulpture u ovakvom prostoru i dimenzijama. Ona je imala jednu metaforu koja je u stvari istinita, govorila je – jednog dana sve će moje skulpture ostati u dimenzijama moje šake. Mi ovog dana prisustvujemo događaju koji prevazilazi tu metaforu njene šake i prisustvujemo otkrivanju skulpture u dimenzijama slobodnog prostora u gradskom ambijentu. Većina njenih skulptura nosila je i pored konkretnih naziva i naziv – predlozi za spomenike. Stoga je ovaj događaj veoma važan ne samo za grad Čačak, nego i za srpsku umetnost i samu Olgu Jevrić, zato što je koliko znam ovo jedini primer realizacije njene skulpture u javnom prostoru i u dimenzijama koje prevazilaze kamerne dimenzije skulpture.

Skulptura je otkrivena uz Bahovu kompoziciju koju je Olga Jevrić rado slušala a koju su izvodili učenici Muzičke škole u Čačku.

Projekat postavljanja monumentalne skulpture Olge Jevrić u javnom prostoru grada osmišljen je 2009. godine uz njenu iskrenu radost i odobrenje.

Konkretni organizacioni poslovi započeli su sledeće, 2010. godine u okviru 25. Memorijala Nadežde Petrović u dogovoru sa umetničkim direktorom, umetnikom Miodragom Krkobabićem.

Prethodno su, u ateljeu Olge Jevrić na Starom sajmištu, istoričari umetnosti Ljubiša Simović i Milica Petronijević, tadašnja direktorka Galerije, zajedno sa autorkom odabrali skulpturu „Raspon u tenziji“ iz 1996. godine kojoj je tada u nazivu dodata neformalna odrednica – Čačak.

Po izričitoj želji Olge Jevrić, posao izrade skulpture poveren je akademskom vajaru Zoranu Kuzmanoviću, uz umetnički i stručni nadzor vajara Koste Bogdanovića i Ljubiše Simovića.

Urbanistički i arhitektonski poslovi su povereni arhitekti prof. dr Miloradu Mladenoviću.

Međutim, i pored vrlo ozbiljnih priprema i urađenih poslova, projekat tada nije dovršen.

Skulptura RASPON U TENZIJI, cement, ferioksid, gvožđe, 320 h 450 h 300 cm, izrađena je u Radionici skulptura „Kuzman“ prema skulpturi malog formata: „Raspon u tenziji“, 1996, ferioksid, gvožđe, 22 h 37 h 20 cm, Legat Olge Jevrić – Umetnička zbirka SANU.