Ratko Božović: Singer je „kumovao“ da živimo u „azilu za ludake“

Sada sam kao nikad pred televiziskim  ekranom- sve u očekivanju dobrih vesti, a one nikako da stignu. A kad toga nema, vraćam se čitanju i pisanju ali me i tada ne napušta upitanost: da li je čitanje i pisanje knjiga poslednja odbrana ljudske ličnosti i čovekovog dostojanstva u ovo doba civilizacijskog poniženja? Možda bi valjalo činiti mnogo više i za sebe i svet oko sebe kad se izađe iz ove zagrade.Za ovo šta se sada dešava, sve više sam siguran  da se priroda sveti ljudima zbog njihovog nemilosrdnog nasilništva nad njom.

U svom surovom gospodarenju nad prirodom, čovek je prizvao osvetu prirode koja će dugo trajati, a može se završiti gigantskom tišinom, kako je već primećeno.  Ponovo čitam knjigu Izgubljen u Americi I. B. Singera. Tamo nalazim rečenicu:“Stvarno, ponekad mi se čini da živim u nekom velikom azilu za ludake“.

Danas su, nažalost, svetom zagospodarili moćni ludaci koji ne snose kaznu  za svoja zlodela. To je velika opasnost i sada i ubuduće.  Ovde se oko ove aktuelne pošasti konačno struka pita, a On odlučuje.  A naš svet teško se oslobađa rđavih navika, a strpljenje i istrajnost nisu mu velike vrline. Popravni ispit je u toku.