Ravnodušno posmatranje nestajanja Cvijovića kuće

O Cvijovića kući, kako su je Prijepoljci nazivali ili kući Hadži Petrovića, pisali su značajni i ugledni stručnjaci. Svakako najznačajnije mesto našla je u knjizi beogradskog arhitekte Jovana Krunića, koji je ostavio nemerljivo vredno svedočanstvo o istoriji građevinarstva i specifičnostima arhitekture u polimskim gradovima.

O ovoj kući govori se i u knjizi Vukomana Šalipurovića „Prilozi za istoriju građevinarstva u srednjem Polimlju u 19. veku“. Krunić je izdvojio „zanimljivu zgradu Hadži Petrovića“ u najužem centru, kao „poseban, vrlo izrazit primer stare, zaista varoške arhitekture, vrlo osobene u odnosu na sve što je pomenuto“. Kako dalje navodi „spoljna otvorena stepeništa, pa i same balustrade, sasvim određeno podsećaju na Mediteran. Tako se dinarska planinska natmurenost varoši oplemenila blagim dahom mora“.

Ova stara prijepoljska kuća građena je, prema nekim navodima, 1885. godine. Podigao ju je trgovac Risto Hadži Petrović. Prema navodima struke, u autentičnom obliku imala je osnovu 10 sa 12 metara, podrumske prostorije, prizemlje i sprat. Pokrivena je ćeramidom koja je izrađivana u Ivanju, podrum je zidan od lomljenog kamena, sa lučnim vratima, dok je ostali deo kuće zidan od čatme i malterisan spolja i iznutra. Posebnu lepotu kuće, kaže struka, predstavljaju doksati, bogato ukrašeni rezbarenim kolenikama. Ovoj kući „neobične arhitekture i lepote“, taj „mediteranski štih“ daju drvena stepeništa sa dekorativnim ogradama.

Upravo iz svih navedenih razloga i retkosti ovakvog objekta na ovim prostorima, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu ovu kuću decenijama tretira kao evidentirano kulturno dobro na teritoriji opštine Prijepolje. Trebalo bi smatrati da ako je nešto „evidentirano kao kulturno dobro“, to ima poseban tretman, dakle, struka vodi računa kako to dobro od vrednosti izgleda, da li se i kako održava, ukazuje na eventualnu tendenciju nedostatka zaštite, neprimerene intervencije, narušavanje arhitektonske vrednosti i slično. Struka, bilo bi za očekivati, a posebno institucija kojoj je to u opisu posla, trebalo bi da reaguje, šalje dopise opštini, drugim institucijama i ustanovama, obaveštava javnost ako je kulturno dobro ugroženo iz ma kog razloga.

Ova kuća u centru Prijepolja, pak, propada na očigled svih Prijepoljaca. Zašto i kako je to moguće? Pitamo Slavoljuba Pušicu koji je već četvrt veka na čelu Muzeja i koji sarađuje sa svim relevantnim ustanovama u zemlji, regionu, pa i šire.

– Kuća Hadži Petrovića se poslednjih decenija, naročito u ovom trenutku, nalazi u stanju urušavanja i ubrzanog propadanja. Autentična ćeramida prokišnjava, drveni delovi stepeništa, doksata kao i pojedini zidovi prete da će se objekat u najvećem delu potpuno urušiti. Vlasnici ovog objekta ne poseduju finansijska sredstva za zaštitu ili obnovu dotrajalog građevinskog materijala. Postoji mogućnost prodaje objekta, ali to bi značilo najverovatnije rušenje i izgradnju novog objekat, što nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu ne bi smeo da dozvoli, kaže Pušica.

Muzej u Prijepolju nema nadležnost za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, nema zakonske mogućnosti sprečavanja daljeg propadanja ili promene izgleda objekta. Zvanično, naravno. No, Muzej je pokretao mnoge projekte, nepokretna dobra su rekonstruisana baš na inicijativu Muzeja i u saradnji sa zvaničnim državnim institucijama. Kako navodi Pušica, proverom dokumentacije, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu utvrđeno je da nema nikakve tehničke ili druge dokumentacije za obaj objekat. Upitan da li Muzej može nešto da učini, direktor odgovara da jedino ima mogućnost da inicira da se izradi tehnička dokumentacija postojećeg izgleda ovog objekta na osnovu koje bi se izvršila rekonstrukcija i adaptacija, bez obzira na sudbinu kuće. „Da bi se ova dokumentacija izradila potrebno je snimanje i fotodokumentovanje kako bi se sačinila dokumentacija građevine u digitalnom obliku. To podrazumeva i izradu tehničke situacije građevine, sa neposrednim okruženjem, uz posebnu pažnju koju treba posvetiti detaljima drvenih doksata sa dekorativnim ogradama“, navodi Slavoljub Pušica.

Prijepolje više skoro da i nema kuća koje bi mogle biti „kulturno dobro“ . Većina je porušena iako su imale značajnu arhitektonsku vrednost koju je i arhitekta Krunić pominjao u svojoj knjizi. Nestali su brojni hanovi sa glavne ulice uglednih gradskih porodica. Ali ova kuća propada pred očima svih nas. Osim navedenog, da li zaista institucije, ali i opština mogu nešto učiniti da se spreči rušenje i nestajanje ovako nečeg vrednog, lepog i posebnog bez obzira što je to privatno vlasništvo? Naime, reč o kući koja ima više vlasnika. „Naslednici su zaista više puta kontaktirali nas u Muzeju, tražili savet šta da se radi jer kuća prokišnjava, tražili mogućnost da se barem prekrije i zaštiti ali Muzej nema ingerencije“, naglašava Pušica, dodajući da je upućivao na Zavod u Kraljevu jer je on dužan da na zahtev uradi uslove pod kojim se kuća može rekonstruisati ili sanirati. Iako je Zavod odgovarao na dopise Muzeja, on nema sredstava da bilo šta učini u pravcu zaštite. „Ekipa je dolazila 2017. godine, imaju uvid, i ukoliko bi kuća bila i prodata, novi vlasnik bi morao da se obrati Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu ukoliko želi da interveniše ili gradi“, ističe Pušica.

Sve što je rečeno i dalje ne doprinosi da arhitektonski ukras Prijepolja i glavne ulice bude zaštićen, odnosno da mi kao grad sprečimo da ovaj objekat zauvek nestane i ostane samo u knjigama i u novinskoj arhivi. Slaboljub Pušica smatra da bi trebalo sačuvati Hadži Petrovića kuću u izvornom obliku, uz rekonstrukciju i sanaciju. „Prijepolje ne sme da izgubi taj objekat jer je to jedna od najlepših gradskih kuća iz 19. veka na ovim prostorima, jedinstvena i retka. Ako propustimo da je sačuvamo, izgubićemo tu priču o prijepoljskoj čaršiji kao što smo pedesetih uništili najlepše gradske kuće i dućane i više se ne prepoznaje lice grada jer je izgubljena ta autentičnost“, upozorava naš sagovornik.

Slučaj Jusufagića kuće

Na pitanje da li lokalna vlast može nešto da uradi, odgovara da je Opština Prijepolje pre 40 godina otkupila Jusufagića kuću na Čairu, čime je ona sačuvana, stavljena u funkciju, ima stalnu etnografsku postavku. „I sada bi opština mogla namenski da izdvoji sredstva da se kuća sanira i sačuva i spreči njeno dalje urušavanje koje je ubrzano jer krov prokišnjava, oluci i terase otpadaju. To je praktično put ka nestajanju. Moguće je i da se nađu donatori, da se kuća zaštiti i pretvori u neko javno dobro, da ga koriste neka udruženje, da bude galerija. Ima mogućnosti ako ima volje“, kaže Slavoljub Pušica.