Krov sudnice pun rupa i život što ropće pod teretom nepravde: „Razbijeni krčag“ Tatjane Mandić Rigonat premijerno u Narodnom pozorištu Republike Srpske

U rediteljskoj eksplikaciji Tatjane Mandić Rigonat, navodi se da je Hajnrih fon Klasjt bio omiljeni Kafkin pisac i da obojicu autora povezuju pojmovi kao što su apsurd i paradoks, kao i poseban smisao za humor – “onaj prožet jezom, kafkijanski – klajstovski.

“ Razbijeni krčag Klajst je nazvao vesela igra. Tu odrednicu doživljavam ironično, jer je Razbijeni krčag u svojoj suštini mračna satira o korumpiranosti sudstva, o dijaboličnom sistemu koji perpetuira nepravdu, i počiva na samodovoljnosti, birokratskoj oholosti, i nasilništvu.”kaže Tanja Rigonat.

Prema njenim rečima Klajstovi visoko postavljeni ideali o moralnom napretku čoveka, životu u istini i pravdi kao vrhunskim vrednostima, bili su u sukobu sa stvarnošću. „Nesavršeni svet bola, nepravde koji liči na đavolji vodvilj, napustio je svesnim radikalnim činom volje. Ubio se.“ podseća Rigonat.

Ona skreće pažnju da u „Krčagu“ Klajst kritikuje pravosudni sistem kroz dramsku situaciju apsurdnog suđenje koje sprovodi sudija Adam, u čijem je liku sažeta sva prljavština pravosuđa, tačnije njegovih predstavnika u društvu u kome je Justicija – boginja pravde i prava – isto što i devojke na koje nekažnjeno nasrću predatori. “Razbijanje krčaga” je žargonski izraz za gubljenje nevinosti, tako da je drama prožeta dvostrukim značenjima. Drama rekapitulira biblijsku priču o Adamu i Evi, o grehu i padu, ali drukčije od poznatog mita. Pre više od dva veka Klajst je napisao komad u kome je temu korupcije, truleži sistema i društvenu nepravdu ospoljio kroz motiv zlostavljanja mlade devojke koje slobodno čine muškarci koji imaju poziciju moći” skreće pažnju rediteljka.

Prema njenim rečima u originalnoj drami postoje dve služavke – Liza i Margarita. One su više funkcije nego razvijeni likovi. Takva njihova pozicija, suštinski nebitna za zaplet, inspirisala je Tanju Mandić Rigonat, da kako navodi izmašta lik mlade devojke, služavke Grete, kakav ne postoji u drami, a koja će u predstavi postati važan lik preko kojeg će se produbiti priča o zlostavljanju, zloupotrebi moći, žrtvi, žudnji za istinom, pravdom.

“U adaptaciji kroz koju me je vodilo osećanje snažne bliskosti sa temom dela težila sam da izoštrim podvodne tokove i perspektive drame, originalnost i modernost pisca. Priča se odvija u svevremenom prostoru sudnice, u kojoj su izmešani elementi iz Klajstovog i našeg vremena kao u bunilu. Krov sudnice je pun rupa, pa kroz njih prokapa sneg koji se topi. Kap po kap. Kao život koji ropće pod težinom nepravde, nasilja. Sudnice liče na crkve, skupštine, pozorišta, škole. U tim prostorima mi smo i pojedinci i društvo u malom. Bili osvetljeni ili sedeli u mraku gledališta, u pozorištu mi smo poput porote koja je u ishodu, gledajući prizore na sceni, pozvana da misli o sebi.” konstatuje Tanja Mandić Rigonat.

U predstavi Narodnog pozorišta Republike srpske igraju: Aleksandar Stojković, Ljubiša Savanović, Boris Šavija, Miljka Brđanin, Tara Jovanić, Vladimir Đorđević, Ilija Ivanović i Ana Vinčić; kostimografkinja je Ivana Ristić; scenografkinja Dragana Purković Macan, a autor i izvođač muzike je je Elio Rigonat.

Tamna je šuma

Ona navodi da je Klajsta da napiše Razbijeni krčag, inspirisao jedan stari bakrorez sa prizorom suđenja., dok su nju nadahnule slike Biljane Đurđević.
“One su se pojavile u mojoj svesti dok sam čitala dramu. Isplivale su slike iz ciklusa Tamna je šuma, Živeći u zaboravu, slika Trava će sve prekriti. Asocijativno, kroz prizore na njima, ili zbog naziva slika i ciklusa, tek postale su za mene neodvojive od pripovedne strukture ostvarene u koncepciji prostora koji reflektuje razmišljanja o temi predstave i mogućim značenjima. Zahvalna sam umetnici što mi je dozvolila da ih projektujem na sceni, i tako omogućila da kroz njih proviri, gleda nas i progovori boginja pravde.”