Raznovrsnom literaturom protiv mejnstrima

Na pitanje kakav društveni značaj nude izdavačke kuće koje nisu „ozbiljne“ ali ni „mejnstrim“ Vladimir Manigoda iz Kontrast izdavaštva kaže da je u pitanju raznovrsnost, i dodaje da ne treba sve biti preterano ozbiljno.

Mi, kao izdavačka kuća izdajemo i klasičnu literaturu ali smatram da uvek ima mesta i za nešto alternativnije. Meni je raznovrsnost, i neshvatanje sebe previše ozbiljno i u ličnom i u poslovnom smislu vrlo zanimljivo. Ne volim pretencioznost ni u kom obliku pa ni u poslu – ističe Manigoda.

Za Kontrast kaže da nisu profilisani, izdaju razne knjige, od modernih klasika do klasika u pravom smislu te reči, preko poezije, esejistike, fantastike, a za ovu godinu je istakao nešto, čime se inače i svake godine bave, a to je društveni angažman.

Ove godine smo to radili kroz knjigu „Dostojno jest“ koja predstavlja zbornik radova 71 autora, a sva prikupljena stredstva idu Organizaciji Belhospice koja se bavi zbrinjavanjem ili negom terminalno bolesnih onkoloških pacijenata. U prvih par nedelja prodaje smo uspeli da prikupimo oko trista hiljada dinara, a knjiga je zabeležila ogromnu medijsku pažnjiu. Ideja je da ta sredstva jesu značajna i skupljamo ih i dalje i iskupljacemo u narednom periodu, ali ono što je bitnije jeste da počne da se priča o činjenici da ljudi u Srbiji kada dobiju taj status terminalni, umiru po svojim kućama. To je užasan problem ne samo kao takav već i zato što je široko rasprostranjen. Godišnje oko 20 000 ljudi u Srbiji tako umre. Ovom knjigom smo želeli da se obratimo povodom ovog ozbiljnog problema – rekao je Manigoda.

Kada potražuju njihove knjige, čitaoci dolaze sa predznanjem. Interesuje ih fantastika autora Filipa K. Dika, Ursule Legvin, a i Džordž Orvel je uvek zanimljiv. Kako kaže sagovornik, ima sve više ljudi koji vole poeziju a Kontrast je do sada objavio deset zbirki moderne poezije mlađih autora. Kod njih na štandu potražuju se i dela iz popularne psihologije, ali i moderni klasici poput Hemingveja, Kamia, i drugih.

Goran Lakićević urednik Besne kobile kaže da njihova izdavačka kuća čitaocima pre svega nudi lepe grafičke romane, stripove, i dodaje da su sticajem okolnosti objavili i ovogodišnju NIN-ovu nagradu, knjigu „Luzitanija,“ autora Dejan Atanacković, za koju ne može da se kaže da pripada supkulturi. Ova izdavačka kuća, prema rečima Lakićevića, pre svega nudi spoj grafike i književnosti.

Nudimo dela koja imaju daleko veću vrednost nego sama cena te knjige. Zanimljive autore sa kojima se ovdašnja publika po prvi put susreće. Pokušavamo da domaće autore, crtače, strip crtače scenariste okrenemo u pravcu autorskog stripa kako bi sami mogli da iznesu grafičke romane koji se tiču isečaka iz života, biografskih momenata, širokih polja – ističe Lakićević i dodaje da je Besna kobila uvek u potrazi za novim autorima i publikom.

Kao knjigu koja pripada alternativnoj sceni izdvojio je francuski strip Čudan zvuk motora, koji predstavlja bizarnu priču o klincu koji je serijski ubica sa idejom da pobije celo svoje mesto jer veruje da je život negde drugde.

Momčilo Mihajlović, iz izdavačke kuće Lom, kaže da oni objavljuju kvalitetnu literaturu, obnavljaju klasike, ali ujedno izdaju i dela avangardnih pisaca. Objavljuju pisce iz regiona, što ovde kako kaže i nije slučaj, na primer dobre hrvatske pisce a kao ovogodišnje najtraženije izdvojili su dela od Sergej Dovlatova koji je, prema rečima sagovornika, skoro otkriće, kako pretpostavlja zbog filma, jer je Sergej Dovaltov kako kaže, stvarno odličan pisac. Romani ovog pisca, koje je Lom izdao su Naši, Filijala, Kompromis, Puškinova brda, Zona …

– Od Olje Savičević Ivančević objavili smo zbirke koje bi preporučili Pjevač u noći, Mamasafari i ostale stvari, i Nasmijati psa. Obnovili smo i Roze od Hamsuna, koji je veliki skandinavski pisac Nobelovac, Dovlatova objavljujemo u nizu, obnovili smo Doktor Džekil i mister Hajd, i još neke klasike. Kod nas su izdata dela većeg broja naših mladih neafirmisanih pisaca, na primer od Sanje Nikolić knjiga Sila i Soni u Berlinu, od Aleksandra Dobrijevića Mešavinar i druge – kazao je Mihajlović i dodado da misli da je Lom postao vezan za kultni status i zato ima ljudi koji su spremni da kupe delo iako ne znaju autora jer imaju poverenja u izdavačku kuću.

Bojan Bosnić jedan od urednika izdavačke kuće Makondo koja je specijalizovana za grafičke romane, umetničke stripove i književne klasike kazao je da je strip jako bitan i predstavlja sastavni deo književnosti i umetnosti, ali i da je prilično zastupljen.

Okrenuti smo stripu koja je jedna od značajnih supkultura, kao što je recimo heavy metal u muzuici. Ljubitelji stripa nisu mala populacija koliko se pretpostavlja, jer je cela bivša Jugoslavija odrasla na stripu. Srip oduvek ima svoje poklonike pa nas s tim u vezi posećuju kolekcionari, isto i ljudi iz bivše Jugoslavije, i ostali zainteresovani. Strip je kod nas doživeo određenu renesansu u poslednjih 10 godina pa se zato i strani izdavači čude, kada dođu ovde, i uoče da su naša izdanja kvalitetnija, ali i po samom broju izdanja, koga na godišnjem nivou ima više nego u zlatno doba stripa u Jugoslaviji. Tiraži su na žalost manji zbog kupovne moći građana, mada i današnja deca ne prate strip toliko koliko smo ga mi pratili nekada iako je on bitan deo kulture – smatra Bosnić.

Kao ovogodišnji najznačajniji naslov koga bi proporučio za čitanje Makondo izdvaja, i dodaje da je to najznačajniji naslov koji bi izdvojili za svih šest godina postojanja jeste Prva knjiga sabranih dela Đorđa Lobačeva, koji je rodonačelnik jugoslovenskog i srpskog stripa beogradskog kruga. Oni dodaju da je to kapitalno delo koje je podržalo i Ministarstvo kulture a izašlo je u sjajnom, lukszunom izdanju i predstavlja bitno delo srpske kulturne baštine, koje i mladi i stari kada vide budu oduševljeni i zato izaziva veliku pažnju. Dodali su da su tu dela kultnih autora Milo Manara, Italijana, koji je uradio prvi deo stripa o njegovom omiljenom umetniku Karavađu. Prema mišljenju sagovornika u pitanju je veliko delo o jednom velikom umetniku koga je priredio drugi veliki umetnik. A od savremene produkcije, značajno delo koje smo objavili jeste i El Topovi sinovi od Alehandra Hodorovskog, koji predstavlja nastavak njegovog kultnog filma iz sedamdeseih, koji je nakon četrdeset godina odlučio da nastavi u stripu, u mediju devete umetnosti. Kod nas dolaze stripadžije u devedeset procenata slučajeva, mada smo prepoznati po tom drugom delu književnih klasika koje izdajemo u luksuznijem izdanju sa modernim ilustracijama i esejima naših najznačajnijih esejista kao što su David Albahari, Zoran Stefanović, Vasa Pavković. To su omaži bibliotekama Plava ptica i Kadok. Naša biblioteka Večni klasici i podbiblioteka u njoj, Liga izuzetnih džentlmena je za ovih pet godina stekla verne čitaoce koji svake godine dođu da vide šta ima novo u njoj.