Foto Marija Krtinić“Jesmo li spremni?”
“Ja jedva čekam”, odgovara Abdulah Sirdran Feđi Štukanu pre poletanja jednog sunčanog dana 2020. godine. I, eto ih, “u zraku”, kako reče Štukan, kad se odvojiše od tla.
Pratimo njihov zajednički let iznad piramida i okoline Sarajeva. Vetar malo smeta zvuku, ali vredi napregnuti uši i pogledati ovaj kratak film u kome njih dvojica razgovaraju o svemu i svačemu.
Da je poletanje najizazovniji momenat, a ne sletanje kako mnogi misle pa plješću tada pilotima, o tome koliko je inspirativno i lekovito gledati na svet iz ptičije perspektive, o ubistveno tačnoj poslovici da sit gladnome ne veruje i tako dalje. Dan posle vesti o smrti Abdulaha Sidrana, koji je preminuo u subotu, 23. marta, u 80 godini, glumac, pilot i pisac Feđa Štukan kaže da mu Sidran već fali.
– Upoznali smo se nakon što sam objavio „Blank“, poslao mi je poruku na fb i zamolio za susret, otad smo se dopisivali i nerjetko sastajali, bio je divan, izrazito inteligentan i preduhovit čovjek, brutalno iskren i hrabar. Nakon zajedničkog leta, pričali smo i o padobranstvu, htio je da skoči iz aviona i uradio bi to sigurno da je bilo vremena. Užasno mi je žao što nismo stigli. Nedostajaće mi taj čovjek. Nedostajaće ovim prostorima. Već fali – kaže Feđa Štukan za Danas.
Reditelj Pjer Žalica kaže za Danas da je Abdulah Sidran, to jest Avdo, kako su ga najčešće zvali oni sa kojima je bio blzak, mudro i istinito pevao o životu iz ljubavi prema životu samom.
– Sidran nije bio samo neko ko dobro razumije, tumači i pjeva o životu – on je bio neko ko je volio da živi, i iz ljubavi je tako precizno, pametno i divno pjevao o njemu. Zaslužio je i vječnu slavu i odmor, nadam se da će sada imati oboje. Ponosan sam na naše poznanstvo koje je izraslo u prijateljstvo. Zbogom, Avdo, ljudino – pozdravio se Žalica.
Glumac Emir Hadžihafisbegović, koji trenutno snima u Zagrebu i na putu je za Sarajevo, kaže da još uvek ne može da procesuira tužnu vest. Šalje zajedničku fotografiju sa Sidranom na potpisivanju ugovora o radu na predstavi „Sjećaš li se Doli Bel“ u Kamernom teatru 55 u režiji Kokana Mladenovića. Podseća na jedno od omiljenih Sidranovih zapažanja o Sarajevu.
„U Sarajevu kad živiš, previše vremena potrošiš. Dok tamo, dok ovamo – prođe jutro. Dok ovo, dok ono – ode dan. Jeste, doduše, sve to – bude među ljudima. I bude, uglavnom, lijepa priča. Život je kratak za Sarajevo“, reči su Abdulaha Sidrana.
Od njega se na društvenim mrežama opraštaju poznati i nepoznati. Ljudi iz sveta umetnosti, estradne zvezde, rokeri, filmadžije.
Hrvatski reditelj Anđelo Jurkas napisao je na svom Fejsbuk profilu: „Umro je i Abdulah Sidran. Pisac, scenarist, pjesnik. Razumitelj vremena, duha naroda i prostora. Ono što je bio Miljenko Smoje Dalmaciji to je Sidran bio Bosni. I Kusturici za prva dva remek djela – Sjećaš li se Dolly Bell i Otac na službenom putu. Izgledom malo nalik Ivici Prtenjači za 20-ak godina, lik koji je pisao takve dijaloške bravuroze kao što su počeci osnove self helpa prije svih vremena – „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“ ili „Malik Malik na govno si nalik“ i onog glasovitog da što se nisi obrezao na vlastitoj svadbi.
Čovjek ljudi. Čovjek riječi. Čovjek vrijeme. Čovjek duh. Čovjek zanat”, napisao je Anđelo Jurkas povodom smrti Abdulaha Sidrana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
