Reč je o „virtuelnom performansu, zezanju, dobroj i lošoj umetnosti“

Kaže da mu uopšte nije jasno na koji način bi retorika u emisiji „Pravac“ u kojoj je on gostovao zajedno sa bivšim predsednikom ULUS-a Zoranom Čalijom mogla da podstakne nasilje na bilo kojoj osnovi i da je govorio samo o tome šta je dobra, a šta loša umetnost.

– Samo gledam po svom osećanju i merilima da li nešto valja ili ne valja i to je jedino što me zanima – kaže on, dodajući da konceptualnu umetnost generalno vidi kao oblast u kojoj se uglavnom podvaljuje.

– Time se bave nedaroviti ljudi, koji nisu u stanju da se klasično izraze, pa onda beže u proširene medije i najčešće su njihovi radovi dosta sumnjivih kvaliteta. Oni po pravilu traže izlaz u ideologijama, politici umesto da se drže onoga što je stvaralački problem, što je pitanje umetnosti. I zato mi to nije po volji – konstatuje Kusovac.

Komentarišući nedavni upad huligana u Galeriju Stara kapetanija on ističe da je svako nasilje prema njegovom mišljenju „rđavo“, dodajući da obično često odlazi u taj izložbeni prostor ali da ga je baš te večeri zaobišao jer je odokativno procenio da je izložba koja se u njemu održava „amaterska“.

– Ono što sam kroz izloge gledao je izgledalo nezanimljivo, naprosto amaterski. Posle mi je bilo žao što nisam bolje pogledao kad se sve to dogodilo što se dogodilo. Naravno, svako nasilje je rđavo i ne stojim iza toga. Nije u redu cepati, rušiti, možete ignorisati kao što sam ja uradio – objašnjava Kusovac.

Potonje saopštenje bivšeg ministra kulture Vladana Vukosavljevića i sve što se s tim u vezi zbivalo, kaže, nije pratio.

– Nisam to pratio pravo da vam kažem. Potpuno sam bio nezainteresovan. To mi se činilo da je nedostojno bilo kakve pažnje. Prema tome, ni ministar nije trebalo da reaguje – zaključuje Nikola Kusovac.

– Suštinsko pitanje je – ako postoji sloboda umetnosti, ko je stavio cenzuru na likovnu kritiku ili na mišljenje javnosti o nekom delu – kaže Zoran Čalija umetnik i bivši predsednik ULUS-a, dodajući da, nažalost, živimo u vremenu gde je tabu tema slikarstvo, likovna umetnost, i to da neko može da kaže: „Ovo mi se ne sviđa ili ovo mi se sviđa.“

– Ja baš mislim da je u toj emisiji postavljeno pitanje gde stremi današnja umetnost – kaže Čalija.

Na opasku Danasa da je komentarisao rad umetnice Gabriele Vasić mimo konteksta, to jest, navevši pogrešan podatak da je njen rad postavljen na Prolećnoj izložbi a ne u sklopu postavke „Neću može, hoću mora“ i da to menja percepciju samog rada Čalija kaže da je tako pročitao ali da bez obzira na to, „umetnik treba da brani svoj rad“.

– I ja sam kolega i loša kritika je poželjna jer bih tako i sam mogao da dobijem smernice i razmotrim šta nije u redu u onome što radim. Svaka sloboda stvaralaštva sa sobom nosi i odgovornost. Nema slobode stvaralaštva bez odgovornosti – ističe Čalija. Da li sloboda podrazumeva i ugrožavanje drugih, odnosno kako komentariše navode umetnika da se rušilački ponašao na izložbi kosovskih umetnika kada je u izlagački prostor doneo kamen, Čalija kaže da je to zapravo bio perfomans.

– Meni je tu bio zabranjen i osuđen performans jer sam doneo kamen na izložbu. Rekao sam: „Doneo sam ovaj kamen, da se pridružim ovoj izložbi jer sa ovakvim kamenom gađaju srpsku decu i manastire“ – objasnio je Čalija.

Upitan da li je performans najavio i da li je on imao naziv Čalija odrično odgovara u vezi sa najavom rada, ali kaže da se performans zvao „Kamen“.

– Nisam ga najavio. Direktno sam došao na izložbu i priključio joj se. Neko sebi dozvoljava da zatvara izložbe i da osudi neki performans dok s druge strane performansi nekih umetnika imaju apsolutnu podršku svih medija. Kako to? Za istu stvar neko je optužen, a neko pohvaljen? – pita se Zoran Čalija.

Umetnica Maja Milovanović, članica ULUS-a za koju umetnici tvrde da je najoštrija u napadima na društvenim mrežama, takođe kaže da je sve to što je komunicirala na mrežama virtuelni performans, da se samo šalila i da ponekad to čini grublje.

– Zezam se. Napišem da sam desničarka iz zezanja. Kakve pretnje, kome ja pretim, kakve su to gluposti? Mislim da je sve to veštački proizvedeno, da se buka i s jedne i s druge strane pravi veštački. Ljudi svašta pričaju na Fejsbuku – zaključuje Maja Milovanović.