Sa željom da održi reputaciju jedne od najstarijih i najvažnijih kulturnih manifestacija u regionu, čija je politička definicija poslednjih decenija krajnje promenljiva a grance rastegljive, ali i sa ambicijom da posle Frankfurta i Varšave bude „najveće stecište izdavača“, danas se otvara 67. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu
.Zemlja počasni gost je Kuba, a zvanični slogan „Reč je slobodna“, mada španski prevod poruke „El discurso es libre!“ više naginje slobodi govora.
Ovogodišnji Sajam knjiga trajaće do 27. oktobra, a zvanično će ga 19. oktobra otvoriti kubanski pisac i antropolog Migel Banet i književnica Milena Marković u ime zemlje domaćina.
Iako će se sajamske kapije za prve posetioce u subotu otvorti već tokom prepodneva kad počnju i prvi programi na štandovima izdavača, ovogodišnji Sajam imaće to zvanično, a potom i više „manjih“ i „većih – ministarskih“ štandovskih otvaranja kakvo će biti na sajamskom prostoru Kube, koja će koliko u nedelju dati i svoj doprinos domaćoj 80. godišnjici Oslobođenja Beograda sajamskim obeležavanjem 20. oktobra kao dana Kubanske kulture i 65. godišnjce Kubaske revolucije.
Na tome će se, ako je suditi po najavama, zvršiti revolucionarnost na 67. Sajmu knjiga na kome posetioce očekuje ukupno 836 izlagača u četiri sajamske hale, sajamski programi, samostalne promocije izdavača tokom devet sajamskih dana koji će imati isto radno vreme od 10 do 20 sati.
Porodični dani su 21. i 22. oktobar, Školski dan je četvrtak, 24. oktobar, a udarna poseta kao i svake godine očekuje se u danima vikenda.
Sajamske nagrade su standardne i za njih pravo da konkurišu imaju svi izdavači – učesnici Sajma knjiga iz Srbije sa izuzetkom Nagrada za izdavača iz dijaspore.
Osim Kube, zemlje počasnog gosta, ove godine na Beogradskom sajmu učestvuju i izdavači iz: Belorusije, BiH, Grčke, Italije, Irana, Konga, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatska i Crne Gore.
Definitvno i zvanično gosti Sajma su: antropolog Nataša Rogelja iz Slovenije, engleski bestseler pisac Toni Parsons i gvatemalsko-američki pisac i previdilac David Unger.
Oranzatori Sajma kažu da je “osnovni izdavački koncept nepromenjen – bazira se na predstavljanju savremene domaće i starne izdavačke produkcije široj publici i javnosti”.
To znači da i ovog oktobra posetioce čeka mešavina književnog bazara sa sajamskim popustima cena knjiga i slabim pokušajima da se književnost i izdavaštvo postave u fokus kakav bi trebalo da imaju.
Što se tiče problema sa adresom, Sajam kniga, kako je zvanično potvrđeno ove i 2025, ostaje na istom mestu – na Beogadskom sajmu.
To je jedini konkretan iskorak u blisku budućnost, u kojoj, kao i 2023, izgleda nema „Otvorene knjige“.
Ovogodišnji Sajam je takoreći u zadnji čas „pronašao“ zemlju počasnog gosta, a u zvaničnom pragramu poslednjeg sajamskog dana za nedelju, 27. okobra, nema ni pomena primopredaje „Otvrene knjige“, planirano je samo „predstavljanje 33. Međunarodnog sajma knjiga u Havani 2025. godine“.
Ako je do ugleda na Frankfurt u kome se ovogodišnji sajam knjiga zatvara na dan kad se bogradska manifestacija otvara, Nemci znaju ko im je zemlja počasni gost čak 2027 – Čile, do kad bi Beoradski sajam mogao da udavi metastazirajući „Beograd na vodi“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.