Slušali smo nove albume za Ibar i Repera iz Sobe: Od zvuka Šumadije do Jadranskog mora

Ibar – Prevrnu se vedro nebo

Skoro sam učestvovao u jednom kafansko – filozofskom razgovoru, u kom se nametnula kao tema nova domaća muzika. Kao jedna od glavnih zamerki koja se spočitavala novoj domaćoj muzici, bilo je to da ona više nije zabavna.

Sigurno da svako od nas razmišlja, promišlja i zna šta je za njega zabavna muzika, ali ono što je verovatno opšti konsenzus je da je to muzika mahom instrumentalnog žanra, koja ne zamara tekstovima kako angažovnaim, tako i ljubavnim, obogaćena veselijim i bržim ritmovima i melodijama.

Mada kad neko nazove bend „šumadijski Iron Maiden“ kao što su ljudi nazvali bend Ibar, onda možemo da naslutimo da se iza tog opisa krije zabavna muzika.

Ibar stiže kao petočlani bend iz Beograda, koji sa lakoćom spaja nekoliko instrumentalnih žanrova, u čijoj se osnovi nalazi prog rok, i zvuči kao u ono staro, najbolje vreme za njega, sedamdesete godine prošlog veka.

Sitan vez koji plete ovaj bend kroz rifove, melodije i ritmove nekoga će podsetiti na preciznu svirku australijskih ludaka King Gizzard and Lizzard Wizzard, a neke će etno motivi vratiti u najbolje dane makedonskih veličina Leb i so. Slušajući dve gitare koje se u visokim tonovima nadsviravaju, postaje vam jasno zašto se pominju Iron maiden kao uzori, s tim što Ibar svoj ceo rad koristi da bi pre svega dekonstruisali hevi metal kao žanr, tako da ritmovi i aranžmani ne odgovaraju brzini ovog tvrdog i popularnog žanra.

Samo jedna pesma je vokalna, naslovna „Prevrnu se vedro nebo“ u kojem klavijaturistkinja benda Andrijana peva staru narodnu naslovnu, kao narodno pojanje ali i kao brzalicu, na jako efektan način. Slušajući njen vokal uživo kako na ovoj pesmi tako i na još jednoj drugoj obradi, prošlog vikenda na svirci, primećujemo kolika će tragedija biti ako ovakav vokal ostane “zarobljen” u pretežno instrumentalanom bendu.

Bend Ibar uzeo je ime po reci, i sa sobom upravo nosi tu ogromnu energiju prirode i njene sile. Sve što čujete na ovom albumu je aposlutno organski nastalo i odsvirano, i kao da izlazi iz šumova, toka vode, vetra, bez ikakve presije svakodnevnog ludila brzog života.

Reper iz Sobe – Unutra

U prethodnih nekoliko decenija, barem što se tiče alternativne muzike, rep, hip hop ili kako god hoćete da ga nazovete je preuzeo primat rokenrola kako po popularnosti tako i po jačini poruka koje izbacuje.

Ipak ono što zna da umori je ta vrsta prežvakanih, uvek istih tema, inteziteta poruka i sve opšte napetosti. Tu u igru onda ulaze dalmatinski reperi, koji uvek sa sobom imaju određeni laid back pristup životu, a samim tim i muzici.

„St stanje uma“ su pevali kultni Splićani TBF, a na sličnoj, opuštenoj mentalnoj konekcji je Zadranin Reper iz Sobe sa njegovim novim albumum „Unutra“. Nastavak prvenca koji se zvao „Vanka“, što valjda govori šta se sve promenilo u njegovom životu, a to je valjda ono što i kod svakog od nas. Korona i sveopšte zatvaranje je nateralo ovog „sobnog muzičara“ da sklapa, komponuje i piše stihove o onome o čemu mašta i razmišlja za to vreme dok ne može nigde napolje.

Međutim, ipak ta teška sveopšta situacija, neočitava se u njegova muzici. Sve pršti od basa i gruva, fank i lagani džez prate teme u koje je zagazio u introspekciju i egzistencjalna pitanja naravno sa društvenim komentarima, ali i sa puno šarma.

Ipak dve pesme koje se ističu na prvo (a i na nekoliko kasnijih) slušanja su dva pop hita. „Dženi“, kao svojevremeno Oliver Dragojević što je pevao ženi istog imena, samo što se ovde ipak sve odnosi na čuvenu glumicu Dženifer Lorens. Tu je i „Tajland“, čija se melodija i stil kači na sveopštu popularnost aktuelnog benda Khruangbin. Ovde se reper hvata gitare koja je u prvom planu i pleše taj thai funk ritam, dok gostujuća pevačica Anna Moor je ta koja boji pesmu vokalom.

Album kom ne stoji ovaj sneg i kiša koji se dešavaju dok gledate kroz prozor, ali koji vas zato šalje mislima u leto koje je prošlo ili u ono koji će doći.