Slušali smo nove albume za bendove The Smile i Romor: Ima li života posle Radioheada i jutarnjeg programa?

The Smile – Wall of Eyes

Jedan od najvećih bendova alternativnog roka 21. veka, Radiohead, već neko vreme ne postoji, mada oni će to nazvati pauzom do daljneg. Sa novim album supergrupe The Smile, Radiohead i dalje živi, i to ne samo kroz prepoznatljiv vokal.

Članovi malopre pomenutih velikana su često odlazili od centrale i pravili solo izlete, ali nekako se čini da su Tom Jork i Džoni Grinvud rešili da na neko vreme pozdrave ostalu trojicu iz benda i da se igraju samo na svom terenu sa svojom loptom. Usput su pozvali i Toma Skinera jednog od najboljih bubnjara sa britanskog ostrva i napravali The Smile. Sa osmehom nešto većim nego ranije.

Ako je prethodni album “A Light for Attracting Attention” i bio, kako su oni to najavljivali ispitivanje žanra post panka, proto panka i čega sve ne, ovaj novi “Wall of Eyes” je čisti Radiohead zvuk koji uzima osnovni pop od par akorda i šalje ga u druge univerzume.

Već su neki kritičari rekli da je ovo ustvari najtopliji album koji su Jork i Grinvud ikada snimili, jer za razliku od prethodnih decenija kad su pevali (i plesali) o otuđenosti i hladnim distopijskim hodnicima u kojima se kreće moderni čovek, “Wall of eyes” nudi razgovor i zagrljaj.

Dva pomenuta kreativca su svakako u prvom planu, kako imenima, tako i svirački i glasovno, ali prava zvezda ovog albuma je Skiner. Čovek je dugogodišnjim sviranjem na britanskoj džez sceni naučio kako da bude nenametljiv, ali i glavni faktor i metronom svake pesme, bez koga bi se sve, kao u kuli od karata, srušilo istog trenutka.

Od početne akustične “Wall of eyes” koja postavlja visok standard, momci se kreću od pesme do pesme dodavajući novi sloj psihodelije, pulsiranja kraut roka, jednostavnosti pop melodija do komplikovanosti džeza i met roka. Poslušajte samo “Bending Hectic”, pesmu koja za svojih 8 minuta uspeva da prođe kroz toliko raspoloženja koliko neki drugi bend ne prođe za ceo svoj život. Fanovi su je već poredili sa kultnom pesmom “Paranoid Android”, i imaju pravo.

Ono što je počelo kao side projekat stvorilo je čvrstu vezu i sopstveni univerzum. Tamo gde je Radiohead ranije po svaku cenu srljao u eksperiment, The Smile zvuči staloženije i sigurno. Iliti, što bi se reklo – Radiohead je mrtav, živeo Radiohead.

Romor – Život nakon jutarnjeg programa

Mnogi duhovnici su se pitali da li postoji život posle smrti. Neki duhoviti smatrači su se zapitali imali u Srbiji života pre smrti. Bend Romor, novo ime na domaćoj sceni, u svojim zapitanostima bili su dosta skromniji. Želeli su samo da vide kakav je život nakon jutarnjeg programa. Što na neki način je bliže ovim drugim upitanima.

Mada kad čujemo njihov singl “Kupanje”, sa sve rečenicom – “Davim se, a mislim kakvo kupanje”, shvatimo na kojoj strani angažovanosti se nalaze momci.

Bend na svom prvencu, bezobzira na spoj elektronike i žive svirke, zvuči gotovo anahrono jer ovakav zvuk su gajili bendovi pre 20 i više godina, zagledani u budućnost s verom da će taj isti futur baš tako izgledati.

Romor u svom sklapanju matrica i semplova, živog bubnja i isprogramiranog ritma, ali i frula, saza i etno sinta stvara muziku paralelnog vremena koje se nikad nije ni desilo.

A toj robotskoj elektronici kontriraju gitarama ali i organskim tekstovima. I to bukvalno. Pesme se zovu (ne baš pop) “Želudac”, “Jetra”, ali i kao produženi delovi tela “Gitare” ili “Aplikacija”. Koncept pesama o telu, sa ispitivanjem i probijanjem žanrova, podseća na Labaratoriju zvuka i njihov koncepturalni album “Telo” iz 1978. Bilo bi lepo da je bend odradio svesni omaž braći Vranešević.

Tekstovi su kratki, duhoviti, ali i opominjujući. Kao fraze koje vas nose kroz dan, nekad vam donose osmeh na lice, a nekad su kamenčić u cipeli koji iritira jer poziva na rešavanja problema koji nije uvek jednostavan.

Album “Život nakon jutarnjeg programa” je dobra osnova za ono što sledi, a to su live nastupi. Ako bend iskoristi potencijal koji su ovde pokazali, možda nas očekuje jedan od najboljih live bendova sezone. Ako to propuste, verovatno ih se nećemo sećati do sledećeg jutarnjeg programa. Navijam ipak za prvo.