Slušali smo nove albume za Adrianne Lenker i Mish: Emocije na dlanu, u četiri zida i u punom klubu

Adrianne Lenker – Bright Future

U svetu nezavisnih singer-songwriter-a postoje oni izvođači koji umesto da sednu u stolicu, uzmu gitaru, zapevaju i zasviraju, uzmu nož i raseku svoje srce pred nama iz kog umesto krvi kaplju najtananije i iskrenije emocije, koje nekad nisu lepe i srećne, ali su ljudske i kao takve treba da ih poštujemo. Adrijan Lenker je takva autorka.

Na jednoj od pesama svog divnog novog albuma „Bright future“ kaže „Sadness is a gift“, gde se obraća svom bivšem ljubavniku, pokušavajući da svu teskobu raskida prihvati kao poklon, a ne kao teret, slaveći ljubav koja je bila. Ovakve i slične teme koje nisu vaša svakodnevna zabava, već koja nagone na introspekciju prethodno proživljenog, ali i učenju na greškama nas upravo čekaju na ovom izdanju, koje ne sumnjivo postaje jedno od prvih kandidata za album godine.

Već su u šali mnogi rekli da je ovo najbolji album u svetu ovakve muzike još od prethodnog javljanja Lenker. I nije da nisu u pravu. Ova pevačica igra solo s vremena na vreme, očigledno kad joj je potrebno da se potpuno do srži ogoli. Nešto „obučenija“ (samo malo) je na albumima svog benda „Big Thief“ u kom svira gitaru i peva. Bend je prethodnih nekoliko godina izašao iz opskurnosti nezavisnog folk i indie rok žanra i postao bend koji se prati.

Ipak, Lenker je ta, nazovi popularnost, gušila zbog čega je probala svojim solo radovima da se vrati na izvorište ideja, ali ispostaviće se da imamo posla sa tako talentovanom autorkom, da je čak u solo izdanjima, na kojima je lo-fi i nenametljiva, uspevala da privuče dovoljno pažnje, tako da nastupi u kafeima za 20 tipova sa bradama i kariranim košuljama je davna prošlost.

Pored introspekcije i tihih gitara, glavno oružije Adrijan Lenker je taj hrapavi, drhtavi glas koji kao da ti stidljivo saopštava sve ono što joj je na duši. Slušajući i upijajući ovaj album, imaćete osečaj kao da ste upoznali osobu koja sedi sa druge strane pesama, i nakon albuma postaćete prijatelji. Možda joj date i neko ime ili nadimak. Ja je na primer zovem Lenče. Vi možete nekako drugačije.

Mish – Ne čujem

Mango je voćka koja ne raste ovde, oduvek je predstavljala tešku egzotiku i tek od pre neku godinu je postala standard na rafovima lokalnih supermarketa . Ipak, deluje kao da još uvek nije u potpunosti pripitomljena na naše krajeve, da je često jedemo zelenu i nezrelu, a siguran sam da mnogi od nas ni ne znaju šta baš sa njom i treba da rade.

Muzika mlade jazz pop rnb kantautorke Mish, koja živi i radi na relaciji Ljubljana Beograd je upravo kao Mango. Slatko, puno novih boja i ukusa, sa kojim prosečan ovdašnji uživalac moderne pop muzike mahom ne zna šta da radi, i ne zna u koju fijoku da stavi.

„Mango“ je i ime prve pesme na njenom albumu. Jazzy hit koji tera ramena, kukove i stopala da se pomeraju u lepljivom letnjem hitu. Mogao bih da kažem da je „Mango“ ta pesma kojom možete uhvatiti osnovu zvuka koji Mish isporučuje na mini albumu „Ne čujem“, ali to ne bi bila istina, jer u 5 pesama, Petra Pelemiš (umetnicino pravo ime) je prošetala kroz nekoliko raspoloženja i stilova zadržavajući taj visoko kvalitetni i školovani zvuk koji pored nje sa svojim aranžmanima i produkcijom donose saradnici Andrija Gavrilović i Vuk Starinac.

Bilo da je to hip hop ritam pesme „Radiš me“, slow rnb pesme „Lagan“, ili naslanjanje na razlomljene, gotovo pa drum’n’bass ritmove u pesmama „Pogledam“ i „Ne čujem“, vezivno tkivo je opušteni vokal, siguran u sebe, svoje sposobnosti i boju glasa.

Mish nudi moderne pesme, produkcije i ideje, kao izletele iz britanskih studija u kojima je ovakva muzika nešto najnormalnije. Ipak najveća je čar što je i tekst, stil i „gas“ prevela na ovdašnje struje i ljude. Da li će joj se to isplatiti? Naravno da neće, jer kao što smo rekli, publika se kod nas retko peca na ovaj zvuk zaglavljen između mejnstrima za koji je ovo previše svet mračnih klubova i alternative za koju je ovo previše šminke, parfema i lepih ljudi. Bezobzira, slušajte Mish, pa korak po korak, polako, i ovaj stil će se unormaliti kao običaj kod nas. Kao i mango.