Slušali smo nove albume za bendove Waxahatchee i Jonathan: Iskrenost, iskustvo i upeglani hitovi

Waxahatchee – Tigers Blood

Sigurno se mnogi još uvek sećaju onog javnog nervnog sloma Čarlija Šina, kad je pričao kako i koliko se drogira, sa kojim ženama je imao odnose, i kako njegovim venama teče krv tigra. Kasnije se ispostavilo da tim istim venama, zbog posledica načina života teče i HIV virus.

Ipak da se vratimo na termin „Tigers blood“, koji će Kejti Kračfild, i njen bend Waxahatchee iskorstiti za naslov svog novog albuma, veoma voljenog od strane kritike, ali i fanova.

Waxahatchee već godinama unazad je bend koji napreduje krupnim koracima ka slavi. Iako po difoltu je to alternativna muzika, koja se oslanja na americana i country western zvuk, u kom koliko ima akustične gitare, toliko i bendžo ume da povede glavnu reč, bend na dnevnoj bazi dobija na stotine novih fanova, tako da je pitanje trenutka kad će postati atrakcija na glavnim binama svetskih festivala.

Međutim i pored popularnosti, tekstovi pesama i sama energija oko njih je poprilično intimna, emotivna i pravljena za ljude koji zaista slušaju muziku, a ne koriste je kao nešto što popunjava tišinu oko njih. „Tigers blood“, kao naslov iskoriščen ironično poziva se na Šina, ali Kračfild se bavi svojim ličnim demonima, bolestima zavisnosti, druženjem i životom sa zavisnicima. Njene pesme stoje kao spomenici teškog perioda za koji se nadamo da je ostao iza nje.

U nekoliko pesama poput „3 sisters“, „Evil Spawn“, „Right back to it“, njen skoro pa promukli vokal odično paše sa gitarskim rifovima, pogotovo u poslednje pomenutoj „Right back to it“, u kojoj gostuje MJ Lenderman, jedna od perjanica novog američkog indie roka.

Šarmantni američki jug zavodi na ovom izdanju, iako imamo ispred sebe izdanje koje ni na koji način ne donosi novo, i više puta ispričano i otpevano u alt. kantri svetu. Međutim, iskrenost, kao i to što je Kračfild utkala sebe u svaki ton pesme, donosi veličinu koju ovaj album izdiže iznad svakodnevice.

Jonathan – Everyone else is ok

Svi imamo onog jednog ortaka iz kraja, odeljenja, ili generalno mladosti koji je uvek bolje od svih nas igrao fudbal. Kad bi se podelili da igramo, njegova ekipa bi važila za moćniju i dominantniju. Ipak, i pored treniranja, nikad nije dobacio do velikih terena i karijere, jer jednostavno sticaj okolnosti, sreće ili menadžerske igre ga nije doveo na San Siro ili Park Prinčeva. Ipak, i dalje na malom terenu zasija i pokida svaki put.

Bend Jonathan iz Rijeke je taj naš ortak, ako nam je kraj ceo ovaj, imaginarni prostor bivše Jugoslavije, koji danas zovemo region. Godinama unazad momci izbacuju hitične, poletne indie rok himne kojima je mesto na velikim binama Evrope, ali i koji se zadovoljavaju malim do srednjim Balkana.

Novi album „Everyone else is ok“ nastavlja tamo gde je stao se prethodnicima „Bliss“, „To love“ i „To hold“. Brza i puna gitarska svirka oslonjena na rifove indie roka, ali sa goth začinima, zvuk koji je inače proslavio bendove poput Interpol i Editors. Sa ovim drugim se vuku poređenja i zbog vokala Zorana Badurine, ali i zbog toga što je bend više puta otvarao koncert za velikana iz Britanije.

Ono što ovaj album ipak na neki način malo odvaja od prethdonih izdanja je više nego ikad, oslanjanje na 80’s zvuk koji na pesmama „Sometimes“ i „Coming on hard“ zvuči najbolje i najsmislenije. Ipak u pesmama kao što su „Darling“ i „Falling“ treba naći budućne rasne hitove koji će na koncertnim set listama benda dati pravi izgled.

Najveća vrlina ali i mana ovog benda je što zvuče kao da nisu sa ovih prostora. Ako pustite bilo koju od ovih pesama, pomislićete da stižu iz nekog predgrađa Liverpula i gotovo sigurno će njihov naredni hit dobiti ocenu „Best new music“. Možda zbog toga i neće dobaciti do veće količine ovdašnje publike jer zvuče profi, upeglano, i svetski, i nemaju onog balkanskog raspadnutog šarma, u kojima se poeni ne dobijaju na kvalitet već na foru, blef i fintu.

Bezobzira, „Everyone else is ok“ je album odraslog i iskusnog benda svesnog svoje snage i kvaliteta, zbog kojih će bend, nadamo se, još više porasti kao koncertna atrakcija u budućim danima.